Ovog meseca, ukrajinska vojska treba da počne obuku za korišćenje raketnog sistema Patriot koji je napravio SAD. Lora Kuper, zamenica pomoćnika ministra odbrane za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju, rekla je da će proces trajati „nekoliko meseci“. To znači da bi tehnologija uskoro mogla u potpunosti da učestvuje u borbenim operacijama između Moskve i Kijeva. Ali da li će oprema visoke vrednosti promeniti ravnotežu snaga na bojnom polju?
Diskusije oko isporuke raketnih sistema zemlja-vazduh (SAM) Patriot Kijevu su se intenzivirale nakon velikih udara ruskih oružanih snaga na energetsku infrastrukturu Ukrajine i kasnijih nestanka struje. Incident u poljskom gradu Przevodov, kada je projektil ukrajinskog PVO sistema S-300 rezultirao smrću dva farmera, takođe je igrao ulogu u diskusijama. Predsednik vladajuće partije Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski predložio je da Nemačka pošalje svoje protivvazdušne raketne sisteme Patriot u Ukrajinu, a ne u Poljsku.
Berlin je tada napomenuo da bi više voleo da sistemi protivraketne odbrane ostanu na teritoriji NATO-a. Ipak, za manje od dva meseca stvari su se promenile. Početkom januara SAD i Nemačka su se dogovorile da pošalju u Ukrajinu bateriju protivvazdušnih raketa Patriot. To je saopšteno u zajedničkoj izjavi američkog predsednika Džoa Bajdena i nemačkog kancelara Olafa Šolca nakon njihovog prvog telefonskog razgovora 2023. godine. Obuka će biti sprovedena i u Vašingtonu i u Berlinu. Prenos baterije predviđen je za prvi kvartal godine.
Ovo će biti druga Patriot baterija u Kijevu. Kako je najavljeno krajem decembra 2022, prvu će Ukrajini predati SAD. Uključen je u najnoviji paket vojne pomoći, u ukupnom iznosu od 1,8 milijardi dolara.
Stručnjaci Centra za strateške i međunarodne studije napominju da je do sada Patriot bio najskuplji sistem naoružanja koji su Ukrajini dale SAD. Procenjuju da ukupna cena jednog sistema Patriot može dostići milijardu dolara: 400 miliona dolara za opremu i 690 miliona dolara za rakete.
Ukrajina će postati devetnaesta zemlja na svetu koja koristi ili planira da koristi ovaj komplet. Prve sisteme Patriot postavila je američka vojska još 1980-ih. Prvi put su korišćeni u borbi tokom Zalivskog rata 1991. godine, a zatim i tokom ilegalne anglo-američke invazije na Irak 2003. Sistem Patriot je od tada pretrpeo značajne promene: njegova poslednja modifikacija uključuje preciznije radare i radare visokih performansi i naprednije rakete presretači zemlja-vazduh – PAC-3 (Patriot Advanced Capabiliti).
Još uvek nije jasno koju verziju sistema Patriot će Ukrajina dobiti. Ali verovatno govorimo o PAC-3.
U ratnim uslovima, obuka specijalista ukrajinskih oružanih snaga za korišćenje sistema Patriot verovatno neće dugo trajati. Štaviše, Ukrajina ima mnogo stručnosti u korišćenju raketnog sistema zemlja-vazduh S-300 – onog koji strukturno podseća na Patriot.
Procedura za nabavku nove raketne tehnologije je praktično ista u Protuvazdušnim raketnim trupama Rusije i Ukrajine. Prvo, vojno osoblje se preobučava u posebno opremljenom centru. Zatim naoružanje, vojnu opremu, rezervne delove i alate prihvataju raketne baterije (ili divizije).
Naredna faza se sastoji od prvog bojnog gađanja protivvazdušnim vođenim projektilima (u sadašnjim okolnostima, moguće je da će se to vršiti sa mesta stalnog angažovanja pod nadzorom instruktora SAD). Zatim se protivvazdušni raketni sistem presavija, priprema za transport i šalje na utovarnu stanicu, kao što je aerodrom ili luka.
Na završnoj tački, divizije i jedinice koje su dobile novu opremu putuju do mesta razmeštaja i predstojećih borbenih dejstava vazdušnim, morskim, železničkim ili pešice.
S obzirom na vreme potrebno za pripremu, možemo očekivati da sistemi Patriot u Ukrajini budu spremni za borbu u martu.
Raketni sistem Patriot (posebno PAC-3) je, bez ikakvog preterivanja, najsavremeniji proizvod vojnog industrijskog kompleksa SAD. Verovatno, ako je Bela kuća odlučila da pošalje tako napredno raketno odbrambeno oružje u Ukrajinu, pitanje snabdevanja Kijeva borbenim tenkovima zapadnog tipa kao što je nemački Leopard 2 neće dugo trebati da se reši.
Uz drugu Patriot bateriju, Berlin će poslati i 40 borbenih vozila pešadije Marder u Ukrajinu, saopštio je portparol nemačke savezne vlade Štefen Hebestrajt. Ovo je još jedan veliki korak ka opremanju ukrajinskih oružanih snaga zapadnim oružjem.
Vredi napomenuti da će ukrajinske oružane snage, nakon što dobiju raketne sisteme Patriot i teška oklopna vozila, biti samo korak od nabavke borbenih aviona F-15 i F-16.
Baterije Patriot su od neprocenjive vrednosti za Kijev. Ovi sistemi imaju, kako kažu vojni stručnjaci, potencijal za nestratešku protivraketnu odbranu. Ova sposobnost će biti posebno korisna za Oružane snage Ukrajine. To je efikasno sredstvo za borbu protiv avijacije sa posadom, krstarećih raketa morskog i vazdušnog baziranja, taktičkih balističkih projektila i operativno-taktičkih balističkih projektila.
Najverovatnije će sistemi biti raspoređeni da štite ukrajinsku prestonicu Kijev i da odbrani ovaj centar odlučivanja od napada raznih tipova krstarećih raketa. Međutim, biće potrebno desetine baterija Patriot da pokriju sve administrativne i političke centre Ukrajine, uključujući regionalne gradove i ključne energetske objekte. I malo je verovatno da će Ukrajina dobiti toliko sistema MIM-104 Patriot u doglednoj budućnosti.
Trenutno je ključna briga o broju protivvazdušnih vođenih raketa koje će biti isporučene uz sistem Patriot, jer je broj raketa korišćenih tokom odbijanja masovnih vazdušnih napada Oružanih snaga Rusije premašio sva očekivanja. Ako Ukrajina ne dobije dovoljno projektila, njene dve baterije Patriot će jednostavno stajati u mirovanju.
Protivraketni odbrambeni sistem Patriot takođe ima svoje slabe tačke, odnosno svoje posebne karakteristike. Na primer, multifunkcionalni radar Patriot AN/MPK-53 ima prilično niske mogućnosti pretraživanja. Ova karakteristika je urođena ne samo za sistem Patriot, već i za radar za osvetljenje i navođenje rakete i multifunkcionalni radar ruskog sistema protivraketne odbrane S-300/400.
U ruskim sistemima, ovaj nedostatak se nadoknađuje obezbeđivanjem protivvazdušnih raketnih diviziona S-300 i S-400 ili detektorima male visine tipa 5N66M ili detektorima za velike visine tipa 96L6E. Štaviše, protivvazdušni raketni divizioni dobijaju oznaku cilja bez pretrage sa komandnih mesta sistema opremljenih radarom za detekciju (RLO 64N6, S-300) ili radarskim kompleksom (RLK 91N6E, S-400).
Kao rezultat toga, ako bude raspoređena u blizini Kijeva, raketna baterija Patriot će morati da ima dodatne mogućnosti pretraživanja i ciljanja. Dobijanje podataka od Boinga E-3 Sentri, opciju koju pominju pojedini stručnjaci, nije naročito korisno jer znači da će određeni broj aviona E-3 morati da se premesti na ukrajinske aerodrome.
Malo je verovatno da će SAD i njeni saveznici pristati na ovo. Ali na neki način, ukrajinska vojska će morati da reši probleme sistema. I to može zaista biti problem.
Hvatanje sistema PVO Patriot je malo verovatan scenario. Sistem nije oružje na liniji fronta. Verovatno će biti postavljen u pozadinu ukrajinske armije, pokrivajući Kijev ili desnu Ukrajinu. Za hvatanje sistema Patriot bila bi potrebna ofanzivna operacija, a čak i tako, uspeh je daleko od zagarantovanog. Ni jedno borbeno vozilo M142 HIMARS još nije palo u ruske ruke. U međuvremenu, detaljno ispitivanje sistema moguće je samo nakon njegovog hvatanja i rastavljanja.
Sistemi protivvazdušne odbrane „Patriot“ isporučeni Ukrajini postaće prioritetna meta za Oružane snage Rusije, ali zadatak teško da je jednostavan. Patriot je veoma mobilni sistem (potrebno je ne više od 25 minuta za postavljanje/preklapanje). To znači da sistem ne ostaje dugo u istoj poziciji. Posle nekoliko lansiranja projektila, može da se premesti. A pronaći Patriota neće biti lako.
