Sveznajući čet-botovi sleteli su sa praskom prošle godine, ubedivši jednog inženjera da su mašine postale razumne, šireći paniku da bi industrije mogle biti zbrisane i stvarajući strah od epidemije varanja u školama i univerzitetima.
Uzbuna među edukatorima je poslednjih nedelja dostigla vrhunac zbog ChatGPT-a, alata veštačke inteligencije koji je jednostavan za korišćenje i obučen na milijardama reči i toni podataka sa veba.
Može da napiše polupristojan esej i odgovori na mnoga uobičajena pitanja u učionici, izazivajući žestoku debatu o samoj budućnosti tradicionalnog obrazovanja.
Odeljenje za obrazovanje grada Njujorka zabranilo je ChatGPT na svojim mrežama zbog „zabrinutosti o negativnim uticajima na učenje učenika“.
„Iako alat može da pruži brze i jednostavne odgovore na pitanja, on ne gradi veštine kritičkog razmišljanja i rešavanja problema“, rekla je Džena Lajl iz odeljenja.
Grupa australijskih univerziteta rekla je da će promeniti formate ispita kako bi izbacila alate veštačke inteligencije, smatrajući ih direktnim varanjem.
Međutim, neki u obrazovnom sektoru su opušteniji po pitanju AI alata u učionici, a neki čak osećaju priliku, a ne pretnju.
To je delimično zato što ChatGPT u svom trenutnom obliku i dalje pogrešno shvata stvari.
Da damo jedan primer, misli da je Gvatemala veća od Hondurasa. Nije.
Takođe, dvosmislena pitanja ga mogu izbaciti iz koloseka.
Zatražite od alata da opiše bitku kod Amijena i on će dati prolazan detalj ili dva o sukobu iz Prvog svetskog rata 1918.
Ali to ne znači da je 1870. godine bilo i okršaja istog imena. Potrebno je nekoliko pokušaja da se shvati greška.
„ChatGPT je važna inovacija, ali ništa više od kalkulatora ili uređivača teksta“, rekao je francuski autor i pedagog Antonio Kasili za AFP.
„ChatGPT može pomoći ljudima koji su pod stresom zbog praznog lista papira da napišu prvi nacrt, ali posle i dalje moraju da napišu i da mu daju stil.“
Istraživač Olivier Ertzscheid sa Univerziteta u Nantu složio se da bi nastavnici trebalo da se fokusiraju na pozitivne stvari.
U svakom slučaju, rekao je on AFP-u, srednjoškolci već koriste ChatGPT, a svaki pokušaj da se zabrani samo bi ga učinio privlačnijim.
Umesto toga, nastavnici bi trebalo da „eksperimentišu sa granicama“ alata veštačke inteligencije, rekao je on, tako što će sami generisati tekstove i analizirati rezultate sa svojim učenicima.
Ali postoji i još jedan veliki razlog da se misli da prosvetni radnici još ne moraju da paniče.
Alati za pisanje sa veštačkom inteligencijom su dugo bili zaključani u trci u naoružanju sa programima koji žele da ih nanjuše, a ChatGPT nije ništa drugačiji.
Pre nekoliko nedelja, amaterski programer je objavio da je proveo svoje novogodišnje praznike praveći aplikaciju koja bi mogla da analizira tekstove i odluči da li ih je napisao ChatGPT.
„Toliko je ćaskanja okolo“, napisao je Edvard Tian na Tviteru.
„Da li je ovo i to napisao AI? Mi kao ljudi zaslužujemo da znamo!“
Njegova aplikacija, GPTZero, nije prva u ovoj oblasti i malo je verovatno da će biti poslednja.
Univerziteti već koriste softver koji otkriva plagijat, tako da nije potreban veliki skok mašte da se vidi budućnost u kojoj će svaki esej biti probijen kroz AI detektor.
Kampanji takođe lebde ideju o digitalnim vodenim žigovima ili drugim oblicima označitelja koji će identifikovati rad veštačke inteligencije.
I OpenAI, kompanija koja poseduje ChatGPT, rekla je da već radi na prototipu „statističkog vodenog žiga“.
Ovo sugeriše da će vaspitači dugoročno biti dobro.
Ali Kasili, na primer, i dalje veruje da uticaj takvih alata ima ogroman simbolički značaj.
To je delimično promenilo pravila igre, pri čemu nastavnici postavljaju pitanja svojim učenicima, rekao je on.
Sada, učenik ispituje mašinu pre nego što proveri sve u izlazu.
„Svaki put kada se pojave novi alati počinjemo da brinemo o potencijalnim zloupotrebama, ali smo takođe pronašli načine da ih koristimo u našoj nastavi“, rekao je Kasili.
