Bilo je mrtvih i teško povređenih, desetine napada na službena lica i hiljade intervencija vatrogasaca i policije. To je bilans upotrebe petardi i raketa u novogodišnjoj noći u Nemačkoj, zbog čega neki traže zabranu.
„Vandali! Ko ste vi?“, pita se vodeći nemački tabloid Bild nakon haosa iz novogodišnje noći. Širom zemlje su vatrogasci i policajci napadani raketama za vatromet i snažnim petardama. Epilog su desetine povređenih i privedenih. U Lajpcigu je mladić (17) podlegao povredama od pirothenike.
Zbog svega toga sindikati vatrogasaca i policije traže uvođenje kamera kojima bi se snimale njihove akcije, kao i potpunu zabranu pirotehnike koja je u Nemačkoj u novogodišnjoj noći nešto poput nacionalnog sporta.
Samo u Berlinu su policija i vatrogasci izašli na teren 3.943 puta tokom dočeka Nove godine. Povređena su 33 policajca i vatrogasca.
U četvrti Krojcberg su zapaljene barikade, a potom je, kako piše Bild , „dvesta maskiranih“ ljudi napalo policiju i vatrogasce pirotehnikom. U četvrti Nojkeln bilo je oko pedeset izgrednika, neko je ispalio eksplozivnu napravu na vozilo policije. Privedeno je preko sto ljudi u Berlinu.
„Sve je više ludaka“, rekao je bivši gradonačelnik Nojkelna Hajnc Buškovski za Bild. „Svaka proslava je povod da se napadne autoritet. A autoritet su svi koji nose uniformu i žele da zaštite građane. To je za njih neprijatelj sa kojim se mora obračunati.“
Posle slavlja
Sindikat vatrogasaca zahteva da se njihova vozila opreme takozvanim deš-kamerama koje se obično stavljaju na vetrobransko staklo. Tako bi napadi mogli bolje da se dokumentuju. Oni su podsetili i na bodi-kamere koje vatrogasci nose na uniformi – trenutno se testiraju.
„Ne trebaju nam strože kazne. Želim samo da se kazne sprovode“, rekao je predsednik Saveza vatrogasaca Karl-Hajnc Banze za agenciju dpa. „Neprihvatljivo je da naši ljudi budu ugrožavani, gotovo pregaženi, a da se to predstavlja kao bagatelni prekršaj.“
Sindikat berlinske policije traži zabranu prodaje pirotehnike. „Širom Nemačke smo videli da se pirotehnika ciljano koristi kao oružje protiv ljudi“, rekao je predsednik sindikata Štefan Veh. Dodao je da se tome mora stati u kraj.
On je zatražio da pirotehniku koriste samo oni koji se profesionalno bave njome i postupaju odgovorno. Ali, dodao je, od zabrane neće biti ništa ako se svi debate sete tek sledećeg decembra.
Ali, nisu u pitanju samo napadi na službena lica – ponovo je duga crna lista povreda koje ljudi nanose sami sebi petardama. Kod Lajpciga se tinejdžer (17) razneo eksplozivom koji je sam napravio – i u bolnici podlegao povredama.
U Šenebeku na istoku zemlje je jedan čovek (42) puštao vatromet sa ulice i smrtno stradao kad ga je udario automobil. U Uni na zapadu zemlje petarda je upala u kapuljaču dvogodišnjeg dečaka te je teško povređen.
Bilo je mnogo otkinutih šaka i ruku, izgubljenih očiju. U Frimaru u pokrajini Tiringiji se čovek (42) tako teško povredio petardama poručenim na internetu da su mu obe podlaktice amputirane.
No, političari opozicionih Demohrišćana i vladajućih Liberala usprotivili su se opštoj zabrani pirotehničkih sredstava. Ponašanje kriminalaca ne sme značiti „da bi i brojnim ljudima koji miroljubivo slave trebalo zabraniti vatromet“, izjavio je poslanik Demohrišćana Torsten Fraj. On smatra da je dovoljno što lokalne samouprave već sada mogu da zabrane vatromet na pojedinim mestima.
Nespremnost političara da uvedu zabrane oštro kritikuje Jirgen Reš iz Nemačke pomoći životnoj sredini. Na svu nevolju, vatromet u novogodišnjoj noći izaziva jedan odsto godišnje emisije finih čestica u Nemačkoj.
Reš je rekao da savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) „nosi odgovornost za užasne posledice ove noći“, i podsetio da većina Nemaca podržava zabranu petardi i raketa. Jedna nedavna anketa pokazala je da 53 odsto građana podržava zabranu, 39 odsto je protiv.
„U pitanju je manjina koja koristi novogodišnju noć i teroriše većinu pirotehničkim sredstvima“, dodao je Reš.
Tokom dve prethodne pandemijske godine vatromet je bio zabranjen, a sada kao da su se mnogi zaželeli. Inače Nemci godišnje troše preko 120 miliona evra na eksplozivne naprave .
