Za studiju, CER je izračunao kako bi „dvostruki“ UK, onaj koji nije napustio blok, prošao koristeći podatke iz drugih zemalja, čiji je ekonomski učinak blizak onima iz UK pre Bregzita. Za referencu je izabrao SAD, Nemačku, Norvešku i Australiju.
„Pogodak Bregzita je neizbežno doveo do povećanja poreza, jer sporije rastuća ekonomija zahteva veće poreze za finansiranje javnih usluga i beneficija. Da se Bregzit nije dogodio, većina povećanja poreza koje je tada najavio kancelar Riši Sunak u martu 2022. ne bi bila potrebna. Poreski prihodi bi bili oko 40 milijardi funti veći na godišnjem nivou“, navodi se u studiji.
Prema nalazima, ulaganja Velike Britanije su takođe trenutno 11% niža nego što bi mogla biti bez referenduma 2016. godine, dok je robna razmena zemlje niža za 7%.
„Bregzit je očigledno imao značajan uticaj na ekonomiju. Došlo je do značajnog uticaja na trgovinu i investicije. Postoji jaz između stvari koje političari žele da kažu o Bregzitu i onoga što nam govore podaci. Mislim da je postalo nemoguće tvrditi da Bregzit nije naštetio ekonomiji Velike Britanije“, rekao je za Independent Džon Springford, zamenik šefa CER-a i autor studije.
On je napomenuo da je još uvek prerano za predviđanje dugoročnih efekata tog poteza, rekavši da je „većina ekonomskih troškova možda već prošla“.
„Ali takođe je moguće da bi dugoročni troškovi Bregzita mogli biti veći od procene OBR“, dodao je on, pozivajući se na proračune Kancelarije za budžetsku odgovornost (OBR), koji sugerišu da će Bregzit smanjiti BDP UK za 4 % tokom 15 godina od 2016. do 2031. ili oko 100 milijardi funti.
