Od 2017. godine, skoro 3.000 mladih Norvežana od 17 do 20 godina je svojim rečima podelilo ono što smatraju važnim u norveškom društvu i koje smatraju dobrim uzorima.
Istraživanje je pokazalo jasan pomak u norveškoj omladini u jesen 2019, kada je Greta Tunberg dobila veliku medijsku pažnju, a pokret „Petkom za budućnost“ proširio se školskim štrajkovima u nekoliko zemalja.
„Ono što vidimo jeste da je Greta Tunberg bila veoma važna u ujedinjenju mladih ljudi koji su već bili zabrinuti za klimu“, kaže istraživač Jan Frode Haugset sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju (NTNU). „Ona je takođe pomogla da se više mladih ljudi osvesti o klimi, posebno u 2019.
Haugset je vanredni profesor pedagogije na Odeljenju za obrazovanje nastavnika NTNU. On je na čelu istraživačkog programa koji istražuje posvećenost i vrednosti među mladim ljudima u Norveškoj.
Haugset i njegov kolega Eli Smeplas stoje iza članka „Efekat Grete Tunberg: Studija o refleksivnosti norveške omladine na klimatske promene“.
„Svako ima priliku da radi šta želi, kao što svako može da bira da studira ili radi šta god želi. Najvažniji izazov u društvu za mene je debata o klimi, za koju verujem da zaista moramo da se pozabavimo.“ (Žena, 19 godina, anketa 2017.)
„Kada smo započeli ova istraživanja 2017. godine, nismo imali posebne ambicije da gledamo na svest o klimi. Želeli smo da znamo šta mladi misle o našem vremenu i šta ih inspiriše“, kaže Haugset.
„Kada smo posmatrali kako su se odgovori promenili u jesen 2019. i da sami mladi ljudi pominju Gretu Tunberg i važnost bavljenja pitanjima klime i prirode, pomislili smo da će ovo biti zanimljiv predmet proučavanja“, rekao je on.
Jedan od problema sa redovnim anketama je taj što je teško proceniti koliko su ispitanici zaista angažovani. Podudaranje između onoga što mladi ljudi tvrde da je važno i kako se zapravo ponašaju je dvosmisleno.
U stvari, neka istraživanja sugerišu da čak i ako mladi ljudi odgovore da je klimatska pretnja ozbiljna u anketama, oni i dalje žive živote sa velikom potrošnjom i relativno visokim emisijama.
„Sad sam zaista inspirisan Gretom Tunberg. Ona je izuzetno snalažljiva i veoma se divim njenim naporima. Ona je hrabra i koristi svoj glas da se bori za nešto u šta veruje. I istovremeno je skromna. da ne bude na njoj.“ (Muškarac, 20 godina, anketa 2019.).
Drugim rečima, mladi ljudi imaju svest o klimi na teorijskom i sveukupnom nivou. Ali izgleda da im nedostaje ono što istraživači nazivaju refleksivnošću klimatskih promena kada su u pitanju njihove lične akcije.
„Želeli smo metod koji bi mogao da izmeri svest mladih o ovim pitanjima. Otkrili smo da smo imali priliku da proučimo šta nam mladi ljudi govore o klimatskim pretnjama tako što smo ih jednostavno zamolili da govore slobodno, umesto da postavljaju pitanja. Ovo osigurava dublje razmišljanje od anketnih pitanja, na koja se često odgovara brzo i bez mnogo razmišljanja“, rekao je Haugset.
Ankete koje su poslali istraživači sadržale su otvorena tekstualna polja za ispitanike da izraze ono što smatraju važnim u društvu i da svojim rečima definišu svoje uzore.
„Otkrili smo da je u 2019. mnogo više mladih ljudi pisalo da je klimatska pretnja važna i da su zabrinuti za prelazak na održivu ekonomiju, restrukturiranje i klimatsku solidarnost“, rekao je Haugset.
„Odgovori iz 2017. su bili manje detaljni. Mladi su postajali zabrinuti da se moraju pronaći drugi načini upravljanja društvom. Videli smo da su se posle 2019. raspravljali na holističkiji način“, kaže Haugset.
Ova tendencija se odnosila na mlade ljude različitih geografskih i društvenih opredeljenja.
„Moramo da počnemo da razmišljamo o Zemlji, a ne samo o sebi, i moramo da počnemo da radimo stvari koje su od koristi Zemlji — a ne samo da se postaramo da imamo najbolje moguće vreme i da dajemo prioritet ekonomskoj stabilnosti kada se suočavamo sa takvim velika kriza“. (Žena, 18 godina, anketa 2019.)
„Istraživanja često pokazuju da društvena pripadnost, kao i nivo obrazovanja i zanimanja roditelja, utiče na ono za šta su mladi ljudi zainteresovani. Ali ovde vidimo da je Greta Tunberg uspela da mobiliše mlade ljude u širem smislu.
„Takođe smo otkrili da su se mladi ljudi koji su svesni klime 2019-2020-2021 izrazili kao ‘mi’ u većoj meri nego 2017. Oni dolaze iz različitih mesta i ne poznaju se, ali su ipak razvili neku vrstu Postali su svesni jedni drugih, da ima više ljudi od njih samih koji su zabrinuti za klimu i da su potrebna raznovrsnija rešenja od onih do kojih je došla odrasla generacija“, kaže Smeplas.
Istraživači ne isključuju da je povećana pažnja medija na klimatska pitanja takođe mogla da utiče na svest mladih ljudi oko ove teme – bez Tunbergovog uticaja.
„Ali Tunberg je do mladih došao u mnogo većoj meri nego što je to uspeo klimatski panel UN. Niko od mladih ne pominje klimatske izveštaje u svojim odgovorima“, kaže Smeplas.
Mladi su angažovani sa svojim vršnjacima. Oni gledaju na svoje starosne grupe, a ne naviše u šta su njihovi roditelji uključeni.
„Norveška bi trebalo da iskoristi činjenicu da je zemlja već u prelaznom periodu da pređe na zelene i klimatski prihvatljive alternative. (Žena, 19 godina, anketa 2020.)
„Greta Thunberg predstavlja mladu generaciju. Uspela je da izazove svetske lidere i elitu i postavi agendu. Ona je jednostavno mlada osoba koja je uspela da podrži elitu uza zid, a jedan broj mladih ljudi piše da joj se divi. za ovo“, rekao je Smeplas.
U pandemijskim godinama 2020. i 2021. manje mladih je pominjalo Tunberga i posvećenost klimi nego 2019. Da li je COVID mogao da izazove da mladi ponovo postanu manje zabrinuti za klimatska pitanja?
„Najbolja stvar u Norveškoj je naša prelepa priroda koju svi možemo slobodno da iskusimo. Moramo da rešimo globalno zagrevanje kako bi svi mladi ljudi imali budućnost.“ (Muškarac, 19 godina, anketa 2020.)
„Verujemo da sada imamo dokaze da kažemo da možemo pokazati dublji oblik refleksije, sa jasnije izraženim ‘mi’ i ‘dubljom’ klimatskom refleksijom, godinu dana nakon pandemije (proleće 2021.). U isto vreme, manje ispitanika u anketi navodi da misle da je klimatska pretnja jednako ozbiljna“, kaže Haugset.
„Istraživačima je teško predvideti budućnost. Široki efekat Grete Tunberg koji smo opisali 2019. godine bio je manje vidljiv tokom pandemije. Ali relevantnost njene poruke za mlade je znak da njihov klimatski angažman nije nestao“, Smeplass je rekao.
Istraživači veruju da mladi ljudi svoju posvećenost klimi povezuju sa pitanjima poput zaštite životne sredine, obrazovanja, restrukturiranja i solidarnosti.
„Ovo je prizeman argument koji je prilagođen fokusu održivosti u savremenom poslovnom razvoju i za koji mislimo da će postati važan u godinama koje dolaze. I mnogi mladi ljudi i dalje navode da ozbiljno shvataju klimatsku pretnju. , čak i ako o tome nužno ne pričaju. Ovo je takođe korektiv za ideju da najefikasniji klimatski otpor organizuju klimatski aktivisti koji zaustavljaju saobraćaj i sabotiraju umetnost“, kaže Haugset.
„… u budućnosti, Norveška treba da pronađe novi način da zaradi dobar novac osim nafte—nestaće brže nego što mislimo.“ (Muškarac, 19 godina, anketa 2021.)
Činjenica da Greta Tunberg ne učestvuje na ovogodišnjoj klimatskoj konferenciji COP27 COP27 u Šarm El-Šeiku ne znači nužno da će ona imati manje uticaja na klimatsku posvećenost mladih ljudi.
„Ono što nas zanima je kako mladi ljudi argumentuju važnost svoje posvećenosti klimatskim promenama. Jer to nam govori nešto o tome šta oni zaista zahtevaju i očekuju od budućnosti. Drugim rečima, klimatski samiti nisu nužno najveći efikasna žarišta za klimatsko angažovanje mladih u budućnosti“, kaže Smeplas.
