Tri kineska astronauta sletela su u nedelju u severnu pustinju nakon šest meseci rada na završetku izgradnje stanice Tiangong, simbola ambicioznog svemirskog programa zemlje, javila je državna televizija.
Kapsula u kojoj su bili komandant Čen Dong i astronauti Liu Jang i Cai Ksuzhe sleteli su na mesto sletanja u pustinji Gobi na severu Kine oko 20:10. (12:10 GMT), javila je kineska centralna televizija.
Pre polaska, preklapali su se skoro pet dana sa trojicom kolega koji su stigli u sredu u misiju Šendžou-15 na sopstveni šestomesečni boravak, što je bio prvi put da je Kina imala šest astronauta u svemiru u isto vreme. Treći i poslednji modul stanice pristao je ovog meseca.
Medicinski radnici su astronaute izveli iz kapsule oko 40 minuta nakon sletanja. Svi su bili nasmejani, i činilo se da su u dobrom stanju, veselo su mahali radnicima na mestu sletanja.
„Veoma sam srećan što sam bio svedok završetka osnovne strukture kineske svemirske stanice posle šest napornih i ispunjenih meseci u svemiru“, rekao je Čen, koji je prvi izašao iz kapsule. „Kao meteori, vratili smo se u zagrljaj matice.
Liu, još jedna od astronauta, rekla je da je dirnuta da vidi rođake i svoje sunarodnike.
Trojica astronauta su bila deo misije Šendžou-14, koja je lansirana u junu. Nakon dolaska u Tiangong, Čen, Liu i Cai su nadgledali pet sastanaka i pristajanja sa raznim svemirskim letelicama, uključujući i jednu koja je nosila treći od tri modula stanice.
Takođe su izveli tri svemirske šetnje, prenosili živo predavanje nauke sa stanice i sproveli niz eksperimenata.
Tiangong je deo zvaničnih kineskih planova za stalno ljudsko prisustvo u orbiti.
Kina je izgradila sopstvenu stanicu nakon što je isključena iz Međunarodne svemirske stanice, uglavnom zbog prigovora SAD zbog bliskih veza kineskih svemirskih programa sa Narodnom oslobodilačkom vojskom, vojnim krilom vladajuće Komunističke partije.
Sa dolaskom misije Šendžou-15, stanica se proširila na svoju maksimalnu težinu od 100 tona.
Bez prikačene svemirske letelice, kineska stanica je teška oko 66 tona – samo delić Međunarodne svemirske stanice, koja je lansirala svoj prvi modul 1998. godine i teška je oko 465 tona.
Sa životnim vekom od 10 do 15 godina, Tiangong bi jednog dana mogao biti jedina svemirska stanica koja još uvek radi ako se Međunarodna svemirska stanica povuče do kraja decenije, kako se očekivalo.
Kina je 2003. godine postala treća vlada koja je samostalno poslala astronauta u orbitu nakon bivšeg Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država.
Kina je takođe zabeležila uspehe misija bez posade: njegov rover Jutu 2 bio je prvi koji je istražio malo poznatu dalju stranu Meseca. Njegova sonda Čang’e 5 takođe je vratila lunarne stene na Zemlju u decembru 2020. prvi put od 1970-ih, a drugi kineski rover traži dokaze o životu na Marsu.
Izveštava se da zvaničnici razmatraju eventualnu misiju posade na Mesec, iako nije ponuđen vremenski okvir.
