Novo istraživanje pokazuje obećavajuće rezultate koristeći neurotehnološke pristupe u lečenju depresije u mladosti. Istraživanje, koje je vodio profesor Univerziteta Simon Frejzer (SFU) Faranak Farzan, objavljeno je u časopisu Journal of Affective Disorders Reports.
Istraživači su istraživali kliničke i neurofiziološke efekte upotrebe moždane stimulacije praćene kognitivnim vežbama za lečenje velikog depresivnog poremećaja (MDD) kod 26 mladih (starosti 16-24 godine).
Specifičan oblik moždane stimulacije, koji se naziva stimulacija teta bursta (TBS), već se pokazao kao brz i efikasan metod za lečenje depresije kod odraslih.
TBS uključuje davanje magnetnih impulsa, ili rafala, da bi se stimulisao prefrontalni korteks mozga. Ova oblast mozga je uključena u različite aspekte kognicije, uključujući rasuđivanje, rešavanje problema, razumevanje i kontrolu impulsa. Takođe se dešava da je region mozga u velikoj meri umešan u MDD. Na primer, oštećenja prefrontalnog korteksa su povezana sa simptomima kao što su ruminacija i samoubilačke misli.
U ovoj studiji, istraživači su ciljali na prefrontalni korteks sa ponovljenim sesijama TBS tokom četiri nedelje kod mladih učesnika. Istraživači su zatim posmatrali i pratili promene u moždanoj aktivnosti koristeći tehniku multimodalnog mapiranja mozga transkranijalne magnetne stimulacije u kombinaciji sa elektroencefalografijom (TMS-EEG).
Na kraju četvoronedeljnog ispitivanja, istraživači su primetili značajne promene u moždanoj aktivnosti u regionima lečenja, kao i u regionima koji nisu bili direktno stimulisani TBS. Promene u moždanoj aktivnosti su takođe bile povezane sa smanjenjem rezultata depresije i ruminacije.
„Veliki depresivni poremećaj pogađa otprilike 11 procenata adolescenata i mladih, ali postojeći tretmani, kao što su lekovi i/ili psihoterapija, ne uspevaju značajno da poboljšaju simptome u oko 30-50 procenata slučajeva“, kaže Farzan, profesor na Školi za mehatroničke sisteme SFU. Inženjering (MSE). Takođe je predsedavajući Tehnoloških inovacija za oporavak od zavisnosti kod mladih i mentalno zdravlje, i predvodi novu laboratoriju eBrain Lab-a SFU.
Istraživači primećuju da su neki lekovi takođe povezani sa neželjenim efektima kod mladih, kao što su samoubilačke misli i ponašanja – što je dovelo do potrage za sigurnijim opcijama lečenja.
Prethodna istraživanja su pokazala vezu između disfunkcije prefrontalnog korteksa i MDD. „Koristeći TMS-EEG tehnologiju mapiranja mozga, takođe smo otkrili da prefrontalni korteks kod mladih sa MDD pokazuje veću moždanu aktivnost u odnosu na zdravu omladinu. Bilo je veoma interesantno videti u trenutnoj studiji da se činilo da četiri nedelje TBS tretmana smanjuju ovu prekomernu aktivnost. aktivnost mozga, što verovatno odražava povratak u ‘zdravo’ stanje“, kaže doktorant SFU Prabhjot Dhami, prvi autor studije.
Oštećenja prefrontalnog korteksa kod mladih sa MDD takođe mogu doprineti simptomima kao što su ruminacija i samoubilačke ideje/ponašanje, primećuje Farzan. Pošto je prefrontalni korteks kritičan za izvršno funkcionisanje, disfunkcija ili deficiti u ovoj regiji mogu dovesti do pojave i održavanja simptoma depresije.
Istraživači kažu da neurotehnološki tretmani, kao što je kombinacija TBS ciljanog na prefrontalni korteks, praćena kognitivnom vežbom koja takođe može da angažuje ovo područje mozga, imaju potencijal da optimizuju uticaj na prefrontalni korteks kod MDD mladih kako bi se efikasnije ublažili simptomi.
