Ovo je izjavio Jorg Kukis, državni sekretar Saveznog kancelara i glavni savetnik kancelara Olafa Šolca, piše „Evropska istina” pozivajući se na Euractiv.
Poziv na reformu EU do sada je naišao na otpor – posebno iz istočnih i skandinavskih država članica – ali Berlin je uveren da se može postići konsenzus o reformi EU.
Prema Kukisovim rečima, uspeh reforme EU zavisiće od toga „koliko uporno pregovaramo” i „koliko jasno komuniciramo da ćemo dozvoliti proširenje samo ako se sprovedu institucionalne reforme”.
„Kao nemačka vlada imamo vrlo jasan stav o tome, a odgovor je da nam je potrebna institucionalna reforma. Barem istovremeno sa proširenjem“, dodao je on.
Nemačka vlada od dolaska na vlast prošle godine ističe važnost reforme EU. Koalicioni sporazum čak obavezuje vladu da insistira na razvoju EU kao evropske federacije.
Od tada, nemačka vlada je usvojila „pragmatičniji“ pristup usmeren na institucionalnu reformu u okviru postojećeg sporazuma.
Iako je Šolc tokom svog govora na Karlovom univerzitetu u Pragu rekao da sporazumi „nisu u kamenu“, on je posebno istakao potrebu da se pređe sa jednoglasnog na većinsko glasanje o spoljnoj ili poreskoj politici – nešto što se već može uraditi prema postojećem ugovoru
Prema Kukisovim rečima, iako to neće dovesti do promena u ugovorima EU, to će ipak biti „izuzetno dalekosežna institucionalna reforma”.
Napad Rusije na Ukrajinu je prekretnica koja bi mogla značajno da promeni Evropsku uniju: nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da želi više geopolitičke unije, značajno proširenje bloka i duboke reforme njegovih institucija.
Nemačka nije usamljena u svojoj želji da reformiše EU, jer su i druge velike zemlje članice, poput Francuske i Španije, takođe zainteresovane za reformu bloka.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je podržala ideju i govorila u prilog ustavnoj konvenciji koja bi vodila reformi ugovora u svom govoru o stanju Unije u septembru.
Međutim, nekoliko država članica je već jasno stavilo do znanja da se protive tom potezu. Nakon završetka Konferencije o budućnosti Evrope u maju, trinaest istočnoevropskih i skandinavskih država članica EU upozorilo je u zajedničkom dokumentu na „nepromišljene i preuranjene pokušaje da se pokrene proces promene ugovora“.
Postavljanje reforme EU kao preduslova za proširenje može značajno usporiti proces proširenja, ali može i prekinuti ćorsokak i otvoriti vrata reformama.
