Na izborima učestvuje ukupno sedam kandidata, ali najveće šanse za pobedu ima aktuelni predsednik, bivši lider „zelenih” Aleksander van der Belen.
Van der Belen, koji je vodio kampanju pod sloganom „Siguran izbor u turbulentnim vremenima“, smatra se stabilnim liderom usred energetske krize i inflacije. Tokom svog poslednjeg predizbornog govora u petak, austrijski predsednik se našalio: „Najveći konkurent u nedelju biće sofa.
Prema nekim podacima, van der Belen već u prvom krugu dobija više od 50 odsto glasova, što će mu omogućiti da bude ponovo izabran bez dodatnog glasanja.
Na drugom mestu je kandidat Slobodarske partije Austrije Valter Rozenkranc sa 15 odsto. Rozenkranc se ranije istakao skandaloznom izjavom u vezi sa Ukrajinom: izjavio je da bi zbog brzog davanja Ukrajini statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Beč mogao da preispita svoje učešće u njoj.
Slobodarska partija je jedina velika politička snaga u Austriji koja nije podržala kandidaturu van der Belena.
Predsednik Austrije se bira na šest godina. Iako ima široka ovlašćenja po ustavu – uključujući imenovanje i razrešenje kancelara i ministara, donošenje zakona, potpisivanje međunarodnih ugovora u ime države, itd. – u praksi je njegova uloga uglavnom ceremonijalna.
Ipak, u Austriji predsednik često deluje kao „moderator” za rešavanje političkih kriza. Tokom Van der Belenovog mandata, to se desilo najmanje dva puta: 2019. godine, kada je vlada sa Slobodarskom partijom podnela ostavku usred korupcionaškog skandala, i 2021. godine, kada je ista sudbina zadesila bivšeg kancelara Sebastijana Kurca.
