Novo istraživanje dizanja tegova otkrilo je dva uvida: da je praksa u stanju da ojača veze između nerava i mišića i da se ovo jačanje još uvek može desiti u kasnijim godinama našeg života.
Mi zapravo počinjemo da gubimo mišićnu masu pre 40. godine, delom uzrokovano smanjenjem mišićnih vlakana što se dešava kada se motorni neuroni – ćelije u mozgu i kičmenoj moždini koje govore našim telima da se kreću – razgrađuju.
Ovaj pad se ne može zaustaviti, ali nova studija pokazuje da se može značajno usporiti. Prema rezultatima studije, trening sa tegovima čini vezu između nerava i mišića jačom, štiteći motorne neurone kičmene moždine – neophodne za dobro funkcionisanje tela.
„Ranije, istraživači nisu bili u mogućnosti da dokažu da trening sa tegovima može ojačati vezu između motornih neurona i mišića. Naša studija je prva koja je predstavila nalaze koji sugerišu da je to zaista slučaj“, kaže fiziolog za vežbe Casper Søndenbroe sa Univerziteta u Kopenhagen u Danskoj.
Ovo je delimično zbog izazova u uzorkovanju dovoljno tkiva na lokacijama gde se mišićne i nervne ćelije povezuju tako da se mogu izvršiti značajna merenja. Da bi ovo prevazišli, istraživači su umesto toga tražili biomarkere koji se odnose na stabilnost spojeva između neurona i mišića u uzorcima biopsije učesnika.
Istraživanje je uključilo 38 zdravih, starijih muškaraca prosečne starosti 72 godine, od kojih je zatraženo da prođu 16-nedeljni kurs prilično intenzivnog treninga dizanja tegova koji uključuje potisak nogu, ekstenzije nogu, savijanje nogu i dve vežbe za nadlaktice. Druga grupa od 20 zdravih, starijih muškaraca, opet sa prosečnom starošću od 72 godine, nije trenirala sa tegovima i korišćeni su kao kontrolno poređenje.
Treninzi sa tegovima su se održavali tri puta nedeljno, a nakon dva meseca (na pola eksperimenta) mogle su se videti razlike u veličini mišića i kondiciji. Istraživači su prikupili biopsije mišića i otkrili promene u biomarkerima.
Od trzaja u leđima do bolova u kolenima, indikacija je da trening sa tegovima može usporiti deo ovog sloma između mišića i nervnog sistema, a da ga zapravo ne preokrene. Istraživači sugerišu da početak ranije u životu može izgraditi „rezerve“ na koje telo može da se vrati.
„Studija pokazuje da iako počinjete kasno u životu, ipak možete napraviti razliku“, kaže Søndenbroe.
„Naravno, što pre počnete, to bolje, ali nikada nije kasno – čak i ako imate 65 ili 70 godina. Vaše telo i dalje može imati koristi od treninga sa teškim utezima.“
Iako je ova studija rađena na muškarcima, ovo se odnosi i na žene: na primer, starije žene, koje su sklonije osteoporozi, imaju koristi od treninga otpora isto koliko i muškarci.
Kako mnoge populacije širom sveta nastavljaju da žive sve duže i duže, pitanje očuvanja dobrog kvaliteta života u našim godinama sumraka postaje sve važnije – a to uključuje i održavanje što boljeg rada mišića.
Iako postoje određeni biološki procesi koji se ne mogu zaustaviti kako godine prolaze, istraživanja su pokazala da ishrana, kao i vežbanje, mogu zaštititi od nekih oštećenja na koje nas starost može ostaviti ranjivim.
Sledeća faza u ovoj posebnoj oblasti istraživanja je da se utvrdi kako trening snage pomaže nervima i mišićima da ostanu zajedno.
„Sada moramo da utvrdimo koji specifični mehanizmi izazivaju trening sa tegovima da ojačaju vezu sa nervnim sistemom“, kaže Søndenbroe.
„Da bismo to uradili, potrebno je da uvedemo različite metode, iako je naš cilj i dalje da obezbedimo da što više starijih građana ne samo da živi duže, već i iskusi blagostanje.
Istraživanje objavljeno u American Journal of Physiology: Cell Physiology.
