Trećinu svog života provodimo u snu, a četvrtina tog vremena sanjajući. Za prosečnu osobu koja živi 2022. godine, sa očekivanim životnim vekom od oko 73 godine, to je nešto više od šest godina provedenih u snovima. Ipak, uprkos centralnoj ulozi snova u našim životima, još uvek znamo malo o tome zašto sanjamo, kako mozak stvara snove i kakav značaj snovi mogu imati za naše zdravlje, posebno za zdravlje našeg mozga.
Nova studija iz 2022. godine, objavljena u časopisu The Lancet eClinicalMedicine, pokazuje da naši snovi mogu otkriti iznenađujuće mnogo informacija o zdravlju našeg mozga. Tačnije, studija pokazuje da česti loši snovi i noćne more (snovi koji nas teraju da se probudimo) tokom srednjeg ili starijeg doba mogu biti povezani sa povećanim rizikom od razvoja demencije.
Analizirani su podaci iz tri velike američke studije zdravlja i starenja, uključujući preko 600 ljudi starosti između 35 i 64 godine i 2.600 ljudi starijih od 79 godina. Svi učesnici su bili bez demencije na početku studije i praćeni su u proseku devet godina za grupu srednjih godina i pet godina za starije učesnike.
Na početku studije, učesnici su ispunili niz upitnika, uključujući i onaj koji je pitao koliko često doživljavaju loše snove i noćne more. Analiza je pokazala da su učesnici srednjih godina koji su svake nedelje doživljavali noćne more imali četiri puta veću verovatnoću da će doživeti kognitivni pad (preteča demencije) u narednoj deceniji. Stariji učesnici su imali dvostruko veću verovatnoću da će dobiti dijagnozu demencije.
Zanimljivo je da je veza između noćnih mora i buduće demencije bila mnogo jača za muškarce nego za žene. Stariji muškarci koji su svake nedelje imali noćne more imali su pet puta veću verovatnoću da razviju demenciju u poređenju sa starijim muškarcima koji nisu prijavili loše snove. Kod žena, međutim, povećanje rizika bilo je samo 41 odsto.
Ovi rezultati ukazuju na to da česte noćne more mogu biti jedan od najranijih znakova demencije, koja može prethoditi razvoju problema sa pamćenjem i razmišljanjem za nekoliko godina ili čak decenija – posebno kod muškaraca. Alternativno, moguće je da redovni loši snovi i noćne more mogu čak biti uzrok demencije.
Dobra vest je da se noćne more koje se ponavljaju mogu lečiti. Prvi medicinski tretmani za noćne more smanjuju nakupljanje abnormalnih proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću. Postoje i izveštaji o slučajevima koji pokazuju poboljšanja u pamćenju i veštinama razmišljanja nakon lečenja noćnih mora, što sugeriše da lečenje noćnih mora može pomoći u usporavanju pada kognitivnih sposobnosti i sprečavanju razvoja demencije kod nekih ljudi.
Sledeći koraci za istraživanje uključuju ispitivanje da li bi noćne more kod mladih ljudi mogle biti povezane sa povećanim rizikom od demencije i istraživanje drugih karakteristika snova, kao što je koliko često se sećamo svojih snova i koliko su oni živopisni.
Istraživanje bi moglo pomoći u rasvetljavanju odnosa između demencije i sanjanja, pružajući nove mogućnosti za ranije dijagnoze i intervencije, ali i bacajući novo svetlo na prirodu i funkciju misterioznog fenomena koji nazivamo sanjanjem.
