Ali koliko je zajedničko jelo važno za naše sreće? Ovo je pitanje na koje odgovaramo u Izveštaju o svetskoj sreći 2025. Naši novi podaci i analiza istražuju vezu između učestalosti zajedničkih obroka i osećaja zadovoljstva životom.
Takođe smo dokumentovali da postoji velika razlika između zemalja i regiona kada je reč o učestalosti zajedničkih obroka. Poredeći statistiku iz Gallupove svetske ankete 2022-23 o deljenju obroka sa standardnim merama blagostanja, otkrili smo značajnu, pozitivnu vezu u gotovo svim regionima.
Zemlje u kojima je deljenje obroka češće obično prijavljuju viši nivo blagostanja, čak i kada upoređujemo ljude koji žive u istoj zemlji. Gallupova anketa je pitala više od 150.000 ljudi iz 142 zemlje i teritorije koliko su ručkova i večera podelili sa nekim koga poznaju tokom prethodne nedelje.
Latinoamerikanci dele otprilike dve trećine svojih obroka, a stanovnici Paragvaja, Ekvadora i Kolumbije prijavljuju u proseku više od deset zajedničkih obroka nedeljno. Na dnu skale, relativno niske razine deljenja obroka postoje u zemljama južne i istočne Azije – posebno u Indiji, Pakistanu, Bangladešu, Japanu i Južnoj Koreji, gde ljudi dele manje od jednog obroka od tri, u proseku.
Iako postoji povezanost između deljenja obroka i blagostanja gotovo svuda, ova povezanost je jača u nekim regionima nego u drugima. Na primer, za osobu koja u Severnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu uvek jede sama, korist blagostanja od počinjanja deljenja većine svojih obroka (osam ili više puta nedeljno) na skali procene života je velika.
Ovaj porast je ekvivalentan efektu udvostručavanja njihovog prihoda. Međutim, u Latinskoj Americi, Karibima i subsaharskoj Africi, ovaj efekat je polovina manji, a u jugoistočnoj Aziji praktično ne postoji. Razlozi za ovu razliku još uvek nisu jasni.
Za društvene naučnike, učestalost deljenja obroka nudi indikator socijalne povezanosti. Za razliku od mera koje hvataju subjektivne osećaje ljudi o socijalnom blagostanju, broj zajedničkih obroka daje nam konkretne mere na kojima možemo zasnovati našu analizu. Dok se interpretacije prijateljstva ili percepcije bliskosti mogu menjati tokom vremena ili između zemalja, broj obroka podeljenih s drugima ostaje konstantan.
Naravno, oni koji dele više obroka mogu se razlikovati u mnogim drugim aspektima, ali čak i kada uzmemo u obzir karakteristike kao što su pol, starost, prihod, život sam i sposobnost ljudi da zadovolje osnovne potrebe za hranom, veza između deljenja obroka i blagostanja ostaje snažna.
Iako su globalni podaci koje smo koristili prvi put predstavljeni 2022. godine, neke zemlje su prikupljale informacije o deljenju obroka duže. U Sjedinjenim Američkim Državama, gde se Američka anketa o korišćenju vremena sprovodi više od 20 godina, nalazimo jasne dokaze da sa svakom godinom, Amerikanci sve više jedu sami, posebno mladi odrasli.
Danas su mladi od 18 do 24 godine u SAD-u 90% verovatnije da će jesti svaki obrok sami nego što su bili 2003. godine. Takođe otkrivamo da Amerikanci koji jedu barem jedan obrok s drugima prijavljuju viši nivo sreće i niže nivoe stresa, bola i tuge tog dana.
