U nedavnoj studiji, Lajbnicov institut za istraživanje prevencije i epidemiologiju—BIPS je napravio značajan napredak u identifikaciji zdravstvenih markera koji su ključni za dug i zdrav život. Predvođeno prof. dr Krasimirom Aleksandrovom i u bliskoj saradnji sa Nemačkim institutom za ishranu ljudi Potsdam-Rebrike (DIfE), istraživanje pruža dragocene uvide u zdravo starenje.
U studiji objavljenoj u časopisu Starost i starenje, Aleksandrova i njen tim analizirali su specifične kombinacije molekularnih markera koji odražavaju različite biološke procese kao moguće indikatore zdravog starenja. Fokus je posebno bio na identifikaciji specifičnih kombinacija biomarkera u krvi koji mogu pomoći u razlikovanju ljudi koji su u starijoj dobi dobrog zdravlja od onih koji razvijaju hronične bolesti, kao što su dijabetes, koronarna bolest srca i rak.
„Naši rezultati pokazuju da su ljudi koji su starili i ostali bez hroničnih bolesti oni koji su održavali optimalne nivoe specifičnih kombinacija metaboličkih analita povezanih sa insulinskom osetljivošću i upalom tokom kasnih faza svog života“, objašnjava Aleksandrova. Ovo može ukazivati na zajednički zaštitni mehanizam koji smanjuje rizik od bolesti povezanih sa uzrastom.
Razumevanjem ovih markera i njihovog složenog međuodnosa, možemo bolje proceniti koje preventivne mere treba preduzeti da bi se izbegle hronične bolesti i poboljšao kvalitet života u starosti.
Za ovu studiju, podaci su prikupljeni od velike grupe starijih odraslih koji su bili deo studije EPIC-Potsdam (EPIC: European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition). Ovo je obuhvatalo 27.548 učesnika starosti između 34 i 65 godina koji su regrutovani između 1994. i 1998. godine u Potsdamu i okolini.
Na početku studije, svi učesnici su bili podvrgnuti opsežnim antropometrijskim merenjima i dali podatke o svom načinu života i ishrani. Pored toga, uzeti su uzorci krvi od 26.437 učesnika. Ova grupa je praćena nekoliko godina, a informacije o novim hroničnim bolestima prikupljane su svake 2-3 godine.
Formirana je nasumično odabrana podgrupa od 2.500 ljudi za trenutnu studiju. Iz ove grupe isključeni su učesnici koji su već bolovali od određenih bolesti ili čije su dijagnoze bile nejasne, pa je ostalo 2.296 učesnika.
Od ovih učesnika, koncentracije 13 specifičnih biomarkera u krvi su kvantifikovane korišćenjem utvrđenih laboratorijskih testova i protokola. Ovi markeri su uključivali molekule koji odražavaju metabolizam šećera i masti, funkciju jetre i bubrega, osetljivost na insulin i upalu.
Koristeći inovativno statističko modeliranje, istraživački tim je uspeo da izoluje nekoliko kombinacija molekula koje karakterišu grupe pojedinaca u odnosu na zdravo starenje. Studija je definisala zdravo starenje kao dostizanje 70. godine bez razvoja bilo kakve hronične bolesti, kao što su dijabetes, koronarna bolest srca ili rak.
Analiza je otkrila da su osobe koje su održavale visoke koncentracije holesterola lipoproteina visoke gustine, poznatog kao „dobar holesterol“, hormona masti adiponektina i proteina koji vezuju faktor rasta sličnog insulinu-2, zajedno sa niskim nivoom triglicerida, imali veću verovatnoću da žive bez hronična bolest u starosti u poređenju sa svojim kolegama. Ovi nalazi naglašavaju potrebu da se razumeju složeni putevi koje reflektuju ovi biomarkeri koji naglašavaju zaštitne mehanizme koji vode zdravom starenju.
„Naši rezultati pokazuju koliko je važno proučavati kombinacije više biomarkera, a ne posmatrati pojedinačne molekule u izolaciji“, objašnjava Aleksandrova. Ona dodaje: „Naša studija preokreće fokus sa pojedinačnih ishoda bolesti na kompozitni ishod zdravog starenja.
„Umesto da pokušavamo da se fokusiramo na pojedinačne molekule i pojedinačne patologije, mi smo zainteresovani da razumemo složene biološke puteve koji promovišu zdravu dugovečnost. Ova promena paradigme dalje se odražava u aktivnostima Lajbnic istraživačke mreže Otporno starenje uz učešće našeg instituta.
„Važno je da je studija takođe pokazala da na korisne profile biomarkera može uticati individualno ponašanje, kao što je održavanje zdrave težine, nepušenje i uravnotežena ishrana – posebno izbegavanje visoko obrađenog i crvenog mesa i uključujući veliku količinu različitog voća i povrća. .
„Potrebne su dalje studije koje uključuju širi spektar biomarkera da bi se bolje razumeli biološki putevi koji doprinose održavanju zdravlja u starosti. Ovo bi na kraju moglo dovesti do predlaganja panela biomarkera u krvi koji se mogu koristiti za poboljšanu prevenciju i praćenje zdravlja.“
Studija naglašava ono što već znamo o važnosti aktivnog i zdravog načina života i predlaže da se biomarkeri bolje koriste kao alati za usmeravanje pojedinaca i medicinskih stručnjaka ka praćenju zdravlja i prevenciji hroničnih bolesti.
Uzimajući u obzir kako na biomarkere može uticati naš životni stil, evo 5 saveta za zdravo starenje: