Nova studija koju je vodio Univerzitet Kembridž potvrđuje da zasađivanje živih ograda između puteva i školskih igrališta može dramatično smanjiti izloženost dece zagađenju česticama izazvanim saobraćajem.
Istraživanje, u saradnji sa Univerzitetom Lankaster, pokazalo je da žive ograde mogu da deluju kao zaštitne barijere protiv zagađenja vazduha sa glavnih gradskih puteva tako što upijaju značajne količine štetnih čestica koje emituje saobraćaj. Studija je objavljena u časopisu Science of The Total Environment.
Istraživači su primenili novu vrstu analize zagađenja, koristeći magnetizam za proučavanje čestica zarobljenih živom ogradom koja odvaja glavni put sa 6 traka od osnovne škole u Mančesteru, Velika Britanija. Otkrili su da je živa ograda bila posebno uspešna u uklanjanju ultrafinih čestica, koje mogu biti štetnije po zdravlje.
„Naši nalazi pokazuju da žive ograde mogu pružiti jednostavan, jeftin i efikasan način da se smanji izloženost lokalnim izvorima zagađenja“, rekao je glavni autor Hasan Šeik iz Kembridžovog Odeljenja za nauke o Zemlji.
Nova studija se razlikuje od konvencionalnih studija zagađenja vazduha jer su istraživači posebno merili magnetne čestice, koje potiču iz izduvnih gasova vozila i habanja kočionih pločica i guma. To im je omogućilo da razlikuju lokalno zagađenje od saobraćaja od drugih izvora zagađenja vazduha.
Samo u Engleskoj, epidemiološke studije procenjuju da je 26.000 do 38.000 smrtnih slučajeva i hiljade primljenih u bolnice u NHS povezani sa česticama nalik prašini koje se prenose zagađenjem vazduha – od kojih je veliki deo generisan gustim saobraćajem u urbanim sredinama.
Ovo zagađenje česticama—ili čestice—sastoji se od raznih hemijskih jedinjenja, metala i drugih materijala, od kojih su neki toksični. Veće čestice (koje su još uvek male) imaju prečnik manje od 10 mikrona (zvane PM 10) i lako se udišu. Finije čestice manje od 2,5 mikrona u prečniku (PM 2,5) mogu prodreti dublje u pluća i dovoljno su male da uđu u krvotok.
Deca koja pohađaju škole pored prometnih puteva posebno su podložna uticaju zagađenja vazduha jer se njihovi disajni putevi još uvek razvijaju i dišu brže od odraslih.
Šeik i tim proučavali su magnetne čestice koje je uhvatio „tredž“ zapadnog crvenog kedra (drveće upravljano u visini glave) koje je prethodno bilo postavljeno ispred osnovne škole St Ambrose u okviru ispitivanja koje je vodio Univerzitet Lankaster.
„Zapadni crveni kedar radi odličan posao u ‘hvatanju’ zagađenja česticama jer ima obilno, fino, zimzeleno lišće u koje se čestice u vazduhu udaraju, a zatim se talože iz vazduha pored puta,“ rekla je koautorka studije profesorka Barbara Maher sa Univerziteta u Lankasteru. koji je vodio prethodno istraživanje.
Šeik i tim su merili čestice različitih veličina na listovima grebena i koristili vazdušne filtere za merenje količine čestica u intervalima niz vetar prema školskom igralištu.
Takođe su razvili novi eksperiment koji je koristio gas za praćenje kako bi razumeli kako se ultrafine čestice (manje od 2,5 mikrona) kreću kroz i kako su zarobljene uz ivicu.
Njihovi rezultati su otkrili da je došlo do značajnog smanjenja zagađenja česticama niz vetar od ivice. „Graf deluje kao propusna barijera, efikasno presreće i hvata čestice na svojim listovima“, rekao je Šeik.
Na školskom igralištu, 30 metara od puta, izmerili su smanjenje PM 10 od 78% u odnosu na vazduh pored puta.
Primetili su da je ovo uklanjanje bilo još efikasnije za ultrafine PM 2.5 čestice. „Ono što je bilo izvanredno je koliko efikasno je ivica hvatala najfinije čestice“, rekao je stariji autor profesor Ričard Harison, takođe sa Kembridžovog Odeljenja za nauke o Zemlji. Izmerili su smanjenje od 80% ultra finih čestica odmah iza ivice.
Misle da se ultrafine čestice preferirano filtriraju od strane ivice jer imaju veću verovatnoću da budu zarobljene na izbočenim površinama listova crvenog kedra nego grublje čestice.
Međutim, primetili su blagi porast nivoa magnetnog PM 2,5 na igralištu, iako su i dalje bili 63% ispod vazduha pored puta. „Ultrafine čestice su veoma efikasno uklonjene, ali ovo pokazuje da nešto vazduha i dalje ide preko ili oko ivice“, rekao je Šeik. Trenutno se manje zna o tome kako se čestice kreću i raspršuju na ovom višem nivou, gde se vazduh meša oko zgrada i drveća.
„To znači da treba pažljivo razmotriti dizajn i postavljanje stubova u blizini igrališta i škola kako bi se njihova sposobnost da upijaju čestice iskoristila za maksimalan efekat“, rekao je Harison.
Cllr Tracei Ravlins, izvršni član za životnu sredinu u Gradskom veću Mančestera, rekla je: „Želeli smo da budemo deo ove studije jer Mančester nastoji da prihvati inovacije u našim naporima da postanemo zeleniji grad sa čistijim vazduhom i borimo se protiv klimatskih promena.“
„Nalazi naglašavaju doprinos koji inovacije zasnovane na prirodi mogu dati u suočavanju sa tim izazovom. Radujemo se isporuci više zelenih ekrana, kao i mnogo drveća na školskim lokacijama, dopunjujući našu strategiju o klimatskim promenama u obrazovanju“, rekao je Rolins.
Ranije su Šeik i Harison koristili svoju novu magnetnu analizu da identifikuju visoke nivoe ultrafinih čestica koje zagađuju londonsko metro. Oni sada planiraju da rade sa kolegama u MRC toksikološkoj jedinici u Kembridžu kako bi otkrili šta se dešava kada su ćelije izložene ovoj vrsti zagađenja ultra finim česticama.
