Migrena je mnogo više od samo glavobolje — to je iscrpljujući poremećaj nervnog sistema.
Ljudi koji imaju migrenu doživljavaju jak pulsirajući ili pulsirajući bol, obično na jednoj strani glave. Bol je često praćen mučninom, povraćanjem i ekstremnom osetljivošću na svetlost ili zvuk. Napad može trajati satima ili danima, a da bi olakšali patnju, neki ljudi provode vreme izolovani u mračnim, tihim prostorijama.
Oko 800 miliona ljudi širom sveta ima glavobolje od migrene; samo u SAD ih redovno ima oko 39 miliona, ili otprilike 12% stanovništva.
A većina ovih ljudi su žene. Više od tri puta više žena u poređenju sa muškarcima pati od migrene. Za žene od 18 do 49 godina, migrena je vodeći uzrok invaliditeta širom sveta.
Štaviše, istraživanja pokazuju da su migrene kod žena češće, onesposobljavajuće i dugotrajnije nego kod muškaraca. Žene češće nego muškarci traže medicinsku negu i lekove na recept za migrene. A žene koje imaju migrene obično imaju više problema sa mentalnim zdravljem, uključujući anksioznost i depresiju.
Kao neurolog sa sertifikatom odbora koji je specijalizovan za medicinu protiv glavobolje, smatram da su rodne razlike kod migrena fascinantne. I neki od razloga zašto postoje ove razlike mogu vas iznenaditi.
Postoji nekoliko faktora zašto muškarci i žene različito doživljavaju napade migrene. To uključuje hormone, genetiku, način na koji se određeni geni aktiviraju ili deaktiviraju — oblast proučavanja koja se zove epigenetika — i okruženje.
Svi ovi faktori igraju ulogu u oblikovanju strukture, funkcije i prilagodljivosti mozga kada su migrene u pitanju. Hormoni estrogen i progesteron, kroz različite mehanizme, igraju ulogu u regulisanju mnogih bioloških funkcija. Oni utiču na različite hemikalije u mozgu i mogu doprineti funkcionalnim i strukturnim razlikama u specifičnim regionima mozga koji su uključeni u razvoj migrene. Pored toga, polni hormoni mogu brzo da promene veličinu krvnih sudova, što može predisponirati ljude na napade migrene. Različiti lekovi i terapije nude olakšanje za migrene.
Tokom detinjstva, i dečaci i devojčice imaju jednake šanse da dožive migrenu. Procenjuje se da će ih u nekom trenutku imati oko 10% sve dece. Ali kada devojčice dođu u pubertet, njihova verovatnoća da dobiju migrenu se povećava.
To je zbog fluktuirajućih nivoa polnih hormona, prvenstveno estrogena, povezanih sa pubertetom – iako mogu biti uključeni i drugi hormoni, uključujući progesteron.
Neke devojke imaju prvu migrenu u vreme prvog menstrualnog ciklusa. Ali migrene su često najčešće i najintenzivnije tokom reproduktivnog i reproduktivnog doba žene.
Istraživači procenjuju da oko 50% do 60% žena sa migrenama doživljava menstrualne migrene. Ove migrene se obično javljaju u danima koji prethode menstruaciji ili tokom same menstruacije, kada pad nivoa estrogena može izazvati migrene. Menstrualne migrene mogu biti teže i trajati duže od migrena u drugim periodima u mesecu.
Klasa lekova koja je izašla 1990-ih — triptani — se obično koriste za lečenje migrene; određeni triptani se mogu koristiti posebno za menstrualne migrene. Druga kategorija lekova, nazvana nesteroidni antiinflamatorni lekovi, takođe je bila efikasna u smanjenju nelagodnosti i dužine menstrualnih migrena. Kao i razne metode kontrole rađanja, koje pomažu u održavanju stabilnog nivoa hormona.
Ali žene koje imaju migrenu sa aurom, koja je posebna vrsta migrene, generalno bi trebalo da izbegavaju upotrebu hormonskih kontraceptiva koji sadrže estrogen. Kombinacija može povećati rizik od moždanog udara jer estrogen može povećati rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Opcije kontrole rađanja za žene sa aurom uključuju pilule za kontrolu rađanja koje sadrže samo progesteron, injekciju Depo-Provera i intrauterine uređaje.
Aure pogađaju oko 20% ljudi koji imaju migrene. Tipično, pre migrene, osoba najčešće počinje da vidi tamne mrlje i cik-cak linije. Ređe, oko 10% vremena, takođe se javlja nemogućnost da se jasno govori, ili peckanje ili slabost na jednoj strani tela. Ovi simptomi se polako povećavaju, obično traju manje od sat vremena pre nego što nestanu, i obično su praćeni bolom u glavi.
Iako ovi simptomi podsećaju na ono što se dešava tokom moždanog udara, aura ima tendenciju da se javlja polako, tokom nekoliko minuta – dok se udari obično dešavaju trenutno. Ako ste žena i vaše migrene se dešavaju u isto vreme svakog meseca, možda su to menstrualne migrene.
Uz to, može biti teško i opasno za nemedicinsku osobu da pokuša da uoči razliku između ova dva stanja, posebno usred napada, i utvrdi da li je u pitanju migrena sa aurom ili moždani udar. Ako postoji bilo kakva nesigurnost šta nije u redu, najpametnije je pozvati 911.
Za žene koje su trudne, migrene mogu biti posebno iscrpljujuće tokom prvog tromesečja, kada je jutarnja mučnina uobičajena, što otežava jelo, spavanje ili hidrataciju. Što je još gore, propuštanje ili preskakanje bilo koje od ovih stvari može povećati verovatnoću migrene.
Dobra vest je da migrene generalno imaju tendenciju da se smanjuju po težini i učestalosti tokom trudnoće. Kod nekih žena nestaju, posebno kako trudnoća napreduje. Ali onda, za one koji su ih iskusili tokom trudnoće, migrene imaju tendenciju da se povećaju nakon porođaja.
Ovo može biti zbog smanjenja nivoa hormona, kao i nedostatka sna, stresa, dehidracije i drugih faktora okoline koji se odnose na brigu o bebi.
Napadi migrene se takođe mogu povećati tokom perimenopauze, prelazne faze žene u menopauzu. Opet, fluktuirajući nivoi hormona, posebno estrogena, ih pokreću, zajedno sa hroničnim bolom, depresijom i poremećajima sna koji se mogu javiti tokom ovog perioda.
Ali kako menopauza napreduje, migrene generalno opadaju. U nekim slučajevima potpuno nestaju. U međuvremenu, postoje tretmani koji mogu pomoći u smanjenju učestalosti i težine migrena tokom menopauze, uključujući terapiju zamene hormona. Hormonska supstituciona terapija sadrži ženske hormone i koristi se za zamenu onih koje vaše telo manje čini da dovode do ili posle menopauze.
Učestalost i težina migrena se neznatno povećavaju kod muškaraca u ranim dvadesetim godinama. Oni imaju tendenciju usporavanja, ponovo dostižu vrhunac oko 50. godine, zatim usporavaju ili potpuno prestaju. Zašto se to dešava nije dobro shvaćeno, iako kombinacija genetskih faktora, uticaja okoline i izbora načina života može doprineti porastu.
Medicinski istraživači još moraju da nauče o tome zašto žene i muškarci dobijaju migrene. Premošćivanje rodnog jaza u istraživanju migrene ne samo da osnažuje žene, već i unapređuje razumevanje stanja u celini i stvara budućnost u kojoj se migrenama bolje upravlja.
