Iako kratko spavanje tokom dana može da vrati energiju i poboljša koncentraciju, kod mnogih ljudi upravo ono postaje skriveni krivac za loš noćni san. Granica između korisne navike i problema tanja je nego što se čini.
Popodne je, oči se same sklapaju, a misli lutaju. Kratko dremanje deluje kao idealno rešenje. Međutim, uveče, dok u krevetu bezuspešno pokušavate da se opustite i zaspite, postaje jasno da taj mali predah možda i nije bio tako bezazlen.
Popodnevni san može biti saveznik zdravlja, ali i ozbiljan remetilački faktor kada je reč o kvalitetnom snu.
Dremanje se često opisuje kao brz način za podizanje energije, bolju koncentraciju i raspoloženje. Međutim, ono deluje poput mača sa dve oštrice. Ako se praktikuje promišljeno, pomaže mozgu i telu da se oporave, prenosi Tportal.
Ako se pretera ili se pogrešno tempira, može dovesti do pospanosti, dezorijentacije i problema sa uspavljivanjem uveče.
Zašto nam se popodne spava?
Većina ljudi oseća prirodan pad energije u ranim popodnevnim satima, najčešće između 13 i 16 časova. Taj osećaj umora nije nužno povezan sa ručkom, već sa našim cirkadijalnim ritmom, unutrašnjim biološkim satom koji reguliše smenu budnosti i sna. Upravo zbog tog ritma mnogi u tom delu dana osete snažnu potrebu za odmorom.
Istraživanja pokazuju da kratko dremanje u tom periodu može da smanji umor i poboljša kognitivne sposobnosti, naročito ako ne traje duže od dvadesetak minuta.
Takav san omogućava mozgu predah bez ulaska u duboke faze sna, pa se buđenje doživljava kao osvežavajuće.
Problem nastaje kada se san produži. Posle otprilike pola sata mozak ulazi u dubok san, a buđenje iz te faze često izaziva osećaj tromosti i dezorijentacije, poznat kao inercija sna.
Taj osećaj može da potraje i do sat vremena i negativno utiče na koncentraciju i donošenje odluka. Osim toga, kasno popodnevno dremanje smanjuje prirodnu potrebu tela za snom, zbog čega uveče postaje teže zaspati.
Kada je dremanje korisno, a kada štetno?
Za neke ljude popodnevni san je neophodan. Radnici u smenama, naročito oni koji rade noću, često pate od isprekidanog sna, pa im kratko dremanje može povećati budnost i smanjiti rizik od grešaka.
Slično važi i za osobe koje hronično ne spavaju dovoljno zbog posla, roditeljskih obaveza ili drugih zahteva.
Ipak, oslanjanje na dnevni san umesto na kvalitetan noćni odmor dugoročno nije dobro rešenje. Osobama koje pate od nesanice često se savetuje da izbegavaju dremanje jer ono dodatno slabi njihovu sposobnost da uveče utonu u san.
Zanimljivo je da određene grupe, poput sportista ili osoba u zanimanjima koja zahtevaju visok nivo koncentracije, dremanje koriste kao strateški alat. Kratak, planiran san može poboljšati reakcije, izdržljivost i oporavak, a istraživanja su pokazala da čak i dvadesetak minuta sna može značajno povećati budnost i efikasnost.
Kako bi dremanje imalo pozitivan efekat, važno je obratiti pažnju na trajanje, vreme i uslove. Idealno je ograničiti san na 10 do 20 minuta i praktikovati ga pre 14 časova. Prostorija bi trebalo da bude tiha, mračna i prijatno hladna, kako bi se telo lakše opustilo.
Uprkos svim prednostima, dremanje nije univerzalno rešenje. Godine, način života i postojeće navike spavanja snažno utiču na to da li će nam kratak san pomoći ili odmoći.
Za neke je to jednostavan trik za više energije i fokusa, dok je za druge put ka poremećenom snu. Ključ je u osluškivanju sopstvenog tela i prepoznavanju granice između korisne navike i lošeg izbora koji nas uveče ostavlja budnima.
