Stručnjaci uvek ističu da posle jela nikada ne treba odmah da legnemo. U stvari, najbolje je otići u kratku šetnju nakon obroka, a posebno je korisno ako se praktikuje posle večere.
Već duže vreme slušamo da je lagana šetnja posle obroka jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za svoje zdravlje, ali ponekad izgleda nemoguće jer ujutro žurimo na posao i često nemamo vremena da idemo u šetnju tokom naše pauze za ručak.
Kultura hodanja posle jela posebno je popularna među Italijanima, koji su vekovima upoznati sa njenim blagodetima za opšte zdravlje i varenje.
Posle obroka najbolje je otići u kratku šetnju, a hodanje će vam biti posebno korisno ako se praktikuje posle večere.
Nedavna studija je pokazala da je hodanje nakon obroka takođe korisno za prevenciju dijabetesa tipa 2.
U studiji su učestvovali stariji ljudi koji su hodali na traci za trčanje 15 minuta nakon jela, što je rezultiralo manjim fluktuacijama šećera u krvi u narednim satima.
Istraživanje je pokazalo da su ove kratke šetnje posle večere još korisnije za snižavanje nivoa šećera u krvi od 45-minutne šetnje ujutru ili kasnije popodne. Ovo saznanje svakako koristi mnogima koji nemaju vremena za šetnju posle jela tokom dana, jer je uveče lakše naći vremena za to.
Mnogi ljudi jedu svoj najveći obrok u danu uveče i najčešće odlaze da legnu nakon toga. Rezultat će biti veliko povećanje glukoze u krvi, koje može trajati satima, napominje vođa studije Loreta DiPjetro, profesorka nauke o vežbanju na Milken Institutu za javno zdravlje Univerziteta Džordž Vašington.
Mišići koje koristimo za hodanje koriste glukozu za energiju i tako je ‘izvlače’ iz cirkulacije i smanjuju količinu glukoze koja ostaje u krvi.
Dakle, najbolja stvar koju možete učiniti nakon večere je da se krećete, kaže Endrju Rejnolds sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu.
Dalja zapažanja su pokazala da je hodanje nakon jela mnogo efikasnije od hodanja pre jela kada je u pitanju održavanje zdravog nivoa šećera u krvi, prenosi Zadovoljna.hr.
Dalja istraživanja su takođe pokazala da hodanje ubrzava vreme potrebno da hrana iz želuca stigne do tankog creva, što može produžiti osećaj sitosti nakon jela. Takođe postoje dokazi koji povezuju ovaj oblik bržeg varenja sa smanjenjem gorušice i drugih simptoma refluksa.
