Adolescenti sa zavisnošću od interneta prolaze kroz promene u mozgu koje bi mogle dovesti do dodatnog ponašanja i tendencija zavisnosti, otkriva nova studija istraživača UCL.
Nalazi, objavljeni u PLOS Mental Health, pregledali su 12 članaka koji su uključivali 237 mladih ljudi starosti od 10 do 19 godina sa formalnom dijagnozom zavisnosti od interneta između 2013. i 2023. godine.
Zavisnost od interneta je definisana kao nesposobnost osobe da se odupre nagonu za korišćenjem interneta, što negativno utiče na njihovo psihičko blagostanje, kao i na njihov društveni, akademski i profesionalni život.
Studije su koristile funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) za inspekciju funkcionalne povezanosti (kako regioni mozga međusobno komuniciraju) učesnika koji su zavisni od interneta, i dok se odmaraju i dok obavljaju zadatak.
Efekti zavisnosti od interneta primećeni su kroz više neuronskih mreža u mozgu adolescenata. Postojala je mešavina povećane i smanjene aktivnosti u delovima mozga koji se aktiviraju kada se odmara (mreža podrazumevanog režima).
U međuvremenu, došlo je do ukupnog smanjenja funkcionalne povezanosti u delovima mozga koji su uključeni u aktivno razmišljanje (mreža izvršne kontrole).
Utvrđeno je da ove promene dovode do ponašanja i tendencija zavisnosti kod adolescenata, kao i promena ponašanja povezanih sa intelektualnim sposobnostima, fizičkom koordinacijom, mentalnim zdravljem i razvojem.
Glavni autor, student magistara, Maks Čang (UCL Great Ormond Street Institute for Child Health) je rekao: „Adolescencija je ključna razvojna faza tokom koje ljudi prolaze kroz značajne promene u svojoj biologiji, spoznajama i ličnostima. Kao rezultat toga, mozak je posebno ranjivi na nagone vezane za zavisnost od interneta tokom ovog perioda, kao što su kompulzivno korišćenje interneta, žudnja za korišćenjem miša ili tastature i konzumiranje medija.
„Nalazi iz naše studije pokazuju da ovo može dovesti do potencijalno negativnih promena u ponašanju i razvoju koje bi mogle da utiču na živote adolescenata. Na primer, oni mogu da se bore da održe odnose i društvene aktivnosti, lažu o aktivnostima na mreži i doživljavaju neredovnu ishranu i poremećen san. .“
Pošto su pametni telefoni i laptopovi sve dostupniji, zavisnost od interneta je rastući problem širom sveta. Prethodno istraživanje je pokazalo da ljudi u Velikoj Britaniji provode više od 24 sata svake nedelje na mreži i, od anketiranih, više od polovine je izjavilo da je zavisno od interneta.
U međuvremenu, Ofcom je otkrio da je od 50 miliona korisnika interneta u Velikoj Britaniji, preko 60% reklo da je njihova upotreba interneta imala negativan uticaj na njihove živote – kao što je kašnjenje ili zanemarivanje kućnih poslova.
Viši autor, Irene Lee (UCL Great Ormond Street Institute of Child Health), rekla je: „Nema sumnje da internet ima određene prednosti. Međutim, kada počne da utiče na naš svakodnevni život, to je problem.
„Savetovali bismo da mladi ljudi nameću razumna vremenska ograničenja za svoju svakodnevnu upotrebu interneta i obezbede da budu svesni psiholoških i društvenih implikacija trošenja previše vremena na mreži.
Gospodin Čang je dodao: „Nadamo se da će naši nalazi pokazati kako zavisnost od interneta menja vezu između moždanih mreža u adolescenciji, omogućavajući lekarima da efikasnije pregledaju i leče početak zavisnosti od interneta.
„Kliničari bi potencijalno mogli da prepišu tretman koji cilja na određene regione mozga ili da predlože psihoterapiju ili porodičnu terapiju koja cilja na ključne simptome zavisnosti od interneta.
„Važno je da je edukacija roditelja o zavisnosti od interneta još jedan mogući način prevencije sa stanovišta javnog zdravlja. Roditelji koji su svesni ranih znakova i početka zavisnosti od interneta efikasnije će se nositi sa vremenom ispred ekrana, impulsivnošću i minimizirati faktore rizika koji okružuju zavisnost od interneta.“
Istraživanja o upotrebi fMRI skeniranja za istraživanje zavisnosti od interneta su trenutno ograničena i studije su imale male uzorke adolescenata. Oni su takođe bili prvenstveno iz azijskih zemalja. Buduće istraživačke studije bi trebalo da uporede rezultate zapadnih uzoraka kako bi pružile bolji uvid u terapijsku intervenciju.
