Šizofrenija, koja pogađa do 1% populacije, je neuropsihijatrijski poremećaj koji karakteriše više simptoma. Jedna od najčešćih, a za koju nema lečenja, je apatija i nedostatak motivacije.
Poređenjem neuronske aktivacije između grupe pacijenata i kontrolne grupe tokom igre zasnovane na nagradi, tim sa Univerziteta u Ženevi (UNIGE) i Univerzitetske bolnice u Ženevi (HUG), u saradnji sa istraživačima iz Charite Berlin, je dešifrovao neuronske osnove ovog poremećaja.
Mozak ljudi koji pate od šizofrenije nije u stanju da razlikuje različite nivoe nagrade na dovoljno suptilan način, ometajući njihovu motivaciju za obavljanje svakodnevnih zadataka.
Objavljeni u časopisu Brain, ovi nalazi ukazuju na nekoliko potencijalnih tretmana, uključujući stimulaciju mozga i ciljanu psihoterapiju.
Kada govorimo o šizofreniji, prvo pomislimo na halucinatorne ili zabludne simptome, kao što su ideje o progonu. Manje su, međutim, vidljivi apatija i nemotivisanost, koji su podjednako opterećujući u svakodnevnom životu.
„Nedostatak motivacije je u korenu poteškoća sa kojima se susreću ljudi koji pate od šizofrenije u nastavku studija, zadržavanju posla ili uključivanju u društvene kontakte“, objašnjava Stefan Kajzer, redovni profesor na Odseku za psihijatriju i Sinapsi centra za Istraživanje neuronauke i mentalnog zdravlja na Medicinskom fakultetu UNIGE, i šef odeljenja za psihijatriju na HUG-u, koji je rukovodio ovim istraživanjem.
„Dalje, antipsihotici propisani za halucinatorne pojave i zablude nemaju uticaja na motivaciju, za šta trenutno ne postoji efikasan tretman.
Šta se dešava u mozgu, posebno u neuronskom sistemu nagrađivanja, sedištu motivacije i bihevioralnog odgovora? Koristeći MRI, naučnici su imali za cilj da utvrde da li osobe sa šizofrenijom pokazuju različite neuronske odgovore u poređenju sa onima bez mentalnog poremećaja, i da li su ovi odgovori u korelaciji sa kliničkim zapažanjima.
Naučnici su upisali 152 volontera — 86 ljudi koji boluju od šizofrenije i 66 „kontrola“ sličnog uzrasta i pola — da igraju nagradnu igru na MR skeneru kako bi posmatrali aktivaciju regiona njihovog mozga. Eksperiment se odvijao u tri faze: procena motivacije u različitim kontekstima, početna sesija igre i, tri meseca kasnije, druga sesija identična prvoj za merenje stabilnosti cerebralnog odgovora tokom vremena.
„Da biste stimulisali mreže nagrada, igra vam omogućava da osvojite novac—do oko 40 CHF. Na početku svake sesije, pojavljuje se krug koji ukazuje na moguću nagradu: prazan krug (dobitak 0), krug sa trakom ( dobitak između 0 i 0,4 CHF), ili krug sa 2 crtice (porast između 0 i 2 CHF)“, objašnjava Marija Kaljužna, istraživač na Odeljenju za psihijatriju na Medicinskom fakultetu UNIGE i prvi autor ovog istraživanja.
„Onda se pojavljuju tri druga kruga. Onaj desno ili onaj sa leve strane se razlikuju od druga dva; igrači moraju da pritisnu odgovarajuće dugme što je brže moguće. Na kraju, crvena traka pokazuje koliko je visoka nagrada bila, u kom trenutku Neuronska mreža je aktivirana. Testovi su trajali ovako oko petnaest minuta.“
Tokom prve sesije, osobe sa šizofrenijom su pokazale niže nivoe aktivacije u poređenju sa „kontrolama“, posebno kada je nagrada bila niska, kao da im se mozak bori da se aktivira. S druge strane, tokom druge sesije, mnogi od njih su videli da im se moždana aktivnost značajno povećava, čak i izvan kontrolne grupe koja je zadržala isti nivo aktivacije.
„Uprkos izgledu, ovi rezultati nisu kontradiktorni. Oni zapravo ukazuju na to da kod ljudi sa šizofrenijom, neuronski odgovor nije u stanju da se prilagodi kontekstu nagrađivanja. Postoji ili hipoaktivacija ili zasićenje, što ukazuje na neuspeh da se reguliše ova struktura mozga.“
„U oba slučaja, osoba ne može pravilno da proceni nagradu kako bi prilagodila svoje ponašanje. Rezultat je nesposobnost da odgovori na mala svakodnevna zadovoljstva, kao što je obrok sa prijateljima ili prijatna šetnja, tipična za apatično ponašanje“, objašnjava Kaljužna.
Ovi rezultati otvaraju brojne terapijske puteve koji bi precizno ciljali ovaj defekt neuronske aktivacije. „Na primer, psihoterapija usmerena na percepciju nagrade i zadovoljstva kako bi se ojačala motivacija za učešće u društvenom ponašanju, ili korišćenje neinvazivne stimulacije mozga, tehnike koja se već koristi za lečenje depresije“, objašnjava Kaliužna.
„Međutim, ove tehnike su složene i moraju biti potvrđene u kliničkim ispitivanjima pre bilo kakve kliničke primene.“
