Nalazimo se u dobu gde vežbanje postaje sveprisutna komponenta zdravog života. Međutim, kako istraživanje pokazuje, važno je razmotriti načine na koje se motivišemo za vežbanje kako bismo očuvali mentalno zdravlje.
Studija koja je obuhvatila 650 redovnih vežbača otkriva da ljudi koji koriste motivaciju zasnovanu na samopritisaku i izbegavanju krivice često imaju nižu želju za vežbanjem, što može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje. Učesnici koji su verovali da su „gubitnici ako ne uspeju u stvarima koje su im važne“ i da „oni koje su im važni moraju da ih gledaju blagonaklono“ imali su veće rizike od lošeg mentalnog zdravlja.
Ova vrsta rigidnog razmišljanja, koja uključuje samozahteve i štetna uverenja o sebi, može stvoriti negativan pristup vežbanju. Osobe koje su prijavile ove vrste uverenja takođe su iskusile više simptoma anksioznosti, depresije i stresa u poređenju sa vežbačima koji su koristili pozitivnije oblike motivacije.
Pristup koji se naziva terapija racionalnog emotivnog ponašanja (REBT) može ponuditi rešenje za ove destruktivne oblike razmišljanja. REBT se fokusira na izazivanje i zamenu negativnih uverenja kako bi se postigle korisnije alternative. Kroz ove promene u razmišljanju, vežbači mogu preći sa „Moram vežbati“ na „Želim vežbati jer uživam u tome i prepoznajem vrednost vežbanja u mom životu.“
Važnost misli koje koristimo da bismo motivisali svoje vežbanje naglašava koliko je ključno razvijati pozitivan odnos prema vežbanju. Pronalaženje aktivnosti koja donosi zadovoljstvo, eliminisanje samozahteva i prihvatanje sebe bezuslovno, čak i ako ne uspete uvek postići svoje ciljeve, može dovesti do održivog i pozitivnog pristupa vežbanju.
Ukupno, ovo istraživanje nas podseća da pridavanje pažnje na naše unutrašnje dijaloge i motivacije igra ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja tokom vežbanja.
