Medicinski stručnjaci nazivaju visok krvni pritisak – takođe poznat kao hipertenzija – tihim ubicom jer može ostati neotkriven tokom dužeg vremenskog perioda i dovesti do smrti. Većina ljudi koji imaju visok krvni pritisak nemaju nikakve simptome; testiranje je jedini način da se utvrdi da li ga neko ima.
Ako se ne leči, visok krvni pritisak značajno povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara, moždane aneurizme, srčane insuficijencije, zatajenja bubrega, začepljenih arterija koje stvaraju blokade u nogama i demencije. Visok krvni pritisak takođe može dovesti do seksualne disfunkcije i problema sa vidom, uključujući slepilo.
Kardiolog Mark Ajzenberg, MD, objašnjava zašto on to stanje naziva „tihi ubica“.
Srce pumpa krv kroz arterije – glavne krvne sudove u telu – i ta krv gura zidove arterija. To guranje je krvni pritisak.
Kada se meri krvni pritisak, uzimaju se u obzir dva faktora. Ova dva faktora su dva broja koja čine krvni pritisak osobe. Oba su važna:
- Najviši broj je pritisak na arterije kada srce kuca (takođe poznat kao sistolni pritisak).
- Najniži broj je pritisak na arterije kada se srce opušta između otkucaja (takođe poznat kao dijastolni pritisak).
Kada je gornji (sistolni) broj veći od 130, osoba ima hipertenziju.
Kada je donji (dijastolni) broj veći od 80, osoba ima hipertenziju.
Kako ljudi stare, oba broja krvnog pritiska imaju tendenciju povećanja, zbog povećane ukočenosti velikih sudova. Samo neznatno povećanje bilo kojeg broja značajno povećava nečiji rizik od smrti od srčanih bolesti ili moždanog udara.
Američko udruženje za srce ima pet opsega krvnog pritiska:
- Normalno: Manje od 120/80 mm Hg. Ljudi u ovom opsegu uglavnom imaju ishranu i navike za zdravlje srca.
- Povišen: Od 120-129 sistolni i manje od 80 mm Hg dijastolni. Ljudi u ovom opsegu često razvijaju visok krvni pritisak osim ako se ishrana i navike ne promene.
- Hipertenzija 1. faza: Od 130-139 sistolni ili 80-89 mm Hg dijastolni. Ljudima u ovom opsegu generalno se propisuju promene u načinu života i možda lekovi.
- Hipertenzija 2. stepen: 140/90 mm Hg ili više. Ljudima u ovom opsegu generalno se propisuju i promene načina života i lekovi.
- Hipertenzivna kriza: Viša od 180/120 mm Hg. Pojedinci zahtevaju medicinsku pomoć.
Ako imate krvni pritisak veći od 180/120 mm Hg i osećate bol u grudima, kratak dah, bol u leđima, utrnulost/slabost, promenu vida ili teškoće u govoru, pozovite hitnu pomoć.
Pojedinci sa povišenim krvnim pritiskom ili hipertenzijom treba da počnu da menjaju svoj način života, uključujući ograničavanje soli u ishrani, gubitak težine ako je potrebno (čak i 10 kilograma manje može da snizi krvni pritisak za 5 do 10 mm hg), povećanje vežbanja, prestanak pušenja, i ograničavanje unosa alkohola na jedno do dva pića dnevno.
Ljudima sa srčanim faktorima rizika, kao što su dijabetes, i porodična istorija srčanih bolesti, verovatno će biti propisani lekovi. Uzimanje lekova poboljšava i krvni pritisak i zdravstvene rezultate. Razgovarajte sa lekarom da odredite koji lek može biti najbolji za vas.
Ako je vaš krvni pritisak visok (ili nizak), lekar vam može pomoći da otkrijete zašto. Većina ljudi koji imaju visok krvni pritisak nasleđuju ga od jednog ili oba roditelja. Lekar može isključiti druge uzroke, kao što je apneja u snu. Mnogi lekovi, uključujući lekove protiv bolova, kontraceptive i antidepresive, mogu doprineti visokom krvnom pritisku.
Proaktivnost i testiranje krvnog pritiska mogu vas spasiti od ne tako tihih zdravstvenih posledica nelečene hipertenzije. Poznavanje vaših brojeva krvnog pritiska i početak lečenja ako je potrebno su najbolji načini da zaustavite ovog tihog ubicu među nama.