„Dosadno mi je!“ To je fraza da roditelji i staratelji neumorno slušaju, ali to može biti kapija za oslobađanje dečije kreativnosti, društvenog razvoja, pa čak i životnih veština.
Jamie Jirout, vanredni profesor na Školi za obrazovanje i ljudski razvoj Univerziteta Virdžinije, istražuje kako radoznalost utiče na učenje dece. Otkrila je da prednosti stvaranja prostora i vremena za razvoj dečije radoznalosti mogu dovesti do povećanja kreativnosti.
„Radoznalost se javlja kada učenik doživi prazninu u znanju koja ga motiviše da traži informacije kako bi rešila svoju nesigurnost. Kreativnost se javlja kada učenici generišu nove i korisne ideje ili proizvode“, napisao je Jirout u komentaru koji je napisao zajedno sa koleginicom UVA Natali Evans i sa Keti Hirš-Pasek.
Delovi relativno nestrukturisanog vremena bez ekrana mogu zvučati pomalo zastrašujuće i za decu i za odrasle, ali Jirout kaže da ti delovi mogu pružiti odličnu priliku deci da prihvate radoznalost i kreativnost i steknu životne veštine.
Dok nekoj deci leto može doneti nedelje kod kuće, prilike postoje i tokom vikenda i praznika. Prekidi u rutini mogu roditeljima i starateljima pružiti savršenu priliku da pomognu u promovisanju kreativnosti i radoznalosti.
Davanje prostora deci da se dosađuju zahteva malo strukture i zahteva malo vežbe. Umesto da traži od dece da budu zauzeti dva sata ili da podrazumevaju vreme ispred ekrana gde su deca pasivno angažovana, Jirout nudi nekoliko strategija za pružanje neke strukture nestrukturiranom vremenu.
Ako deca izgledaju zaglavljena oko toga odakle da počnu, odrasli mogu da predlože aktivnost ili dve, poput izgradnje tvrđave, pravljenja staze sa preprekama ili pravljenja bajkovite bašte. Ideja je, međutim, da bude što opštija.
„Ne kažete da li je unutra ili spolja, ili koje materijale da koristite, ili kako treba da izgleda, ili bilo šta“, rekao je Jirout. „Ali detetu dajete neke ideje za početak.“
Ako završe i pitaju „OK, šta sad?“ pitajte kako to mogu da urade drugačije nego što su upravo uradili.
„Možda su koristili kredu za trotoare da naprave stazu za svoj bicikl“, rekao je Jirout. „Ako mogu da sede u tom neprijatnom osećaju dosade, možda će početi da razmišljaju: „Pa, kakve stvari idu oko staze da bi bila uzbudljivija?“ ili će dodati još neke dimenzije izazova, takve stvari.“
Drugi način da se strukturira nestrukturirano vreme je da deca naprave sopstveni raspored za nekoliko sati. Oni mogu da napišu zadatke kao što su doručak, čišćenje sudova i zatim izgradnja utvrđenja. Sastavljanje njihovog rasporeda je primer kako delovi dosade mogu deci ponuditi osećaj kontrole i autonomije koji im obično nedostaju tokom tipičnog školskog ili kampa.
„Uopšteno govoreći, deca ne rade često stvari po svom izboru“, rekao je Jirout. „I oni će biti najmotivisaniji kada budu imali autonomiju izbora. Zato mislim da je sjajno pružiti im priliku da shvate šta žele da rade.“
Iako se ovi trenuci možda ne čine tako obogaćujućim kao strukturiranije aktivnosti, Jirout je rekao da deca iz ovih iskustava uče mnogo o rešavanju problema i kreativnom razmišljanju.
„Kada deca imaju agenciju da rade ono što žele, biće motivisana da se upuste u aktivnosti na dubok način“, rekao je Jirout. „Ta motivacija će im onda pružiti mnogo iskustva i mogućnosti da razviju različite veštine koje možda neće dobiti u školi, ili uopšte iz strukturiranih aktivnosti, jer ne moraju sami da kreiraju celu strukturu.
Ako ih njihove ideje odvedu napolje, postoje dodatne prednosti, poput fizičkog kretanja ili boravka u prirodi.
„Izgradnja tvrđave napolju znači da ćete možda morati da shvatite kako da nabavite različite štapove i kako da izgradite strukture koje će ostati gore, učeći sve vrste prostornih i fizičkih informacija iz toga“, rekao je Jirout.
Kada se deca igraju na otvorenom, mogu da komuniciraju i igraju se zajedno sa prijateljima, podstičući saradnju sa braćom i sestrama ili komšijama, što je ključno za društveni razvoj.
„Svako će verovatno imati različite ideje o tome šta želi da radi“, rekla je ona. „Oni će verovatno pregovarati o odlukama – šta će da rade, kako će to da urade i kako će raditi zajedno. Takođe će čuti različite ideje i učiti jedni od drugih. Ove društvene veštine su tako važne.“
Za malo stariju decu, nestrukturirano vreme može uključivati praktične lekcije iz životnih veština.
„Leto može biti odlično vreme za šetnju ili vožnju biciklom do obližnje prodavnice, kupovinu sastojaka, a zatim povratak kući da kuvate“, rekao je Jirout. „Ili čak i bez napuštanja kuće, pakovanje za piknik za ručak napolju je odlična veština koju deca mogu da nauče.
Prihvatanje dosade će verovatno u početku biti pomalo neprijatno i za odrasle i za decu, ali sa praksom, dosada može da podstakne radoznalost i kreativnost ovog leta i tokom cele godine.