Crveno vino može se lepo upariti sa predstojećim obrokom za Dan zahvalnosti. Ali za neke ljude, pijenje crnog vina čak i u malim količinama izaziva glavobolju. Tipično, „glavobolja od crvenog vina“ može se javiti u roku od 30 minuta do tri sata nakon što se popije samo mala čaša vina.
U novoj studiji, naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, Dejvis, ispitali su zašto se to dešava – čak i ljudima koji ne dobijaju glavobolje kada piju male količine drugih alkoholnih pića. Istraživači smatraju da flavanol koji se prirodno nalazi u crvenim vinima može da ometa pravilan metabolizam alkohola i može dovesti do glavobolje. Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.
Ovaj flavanol se zove kvercetin i prirodno je prisutan u svim vrstama voća i povrća, uključujući grožđe. Smatra se zdravim antioksidansom i čak je dostupan u obliku suplemenata. Ali kada se metaboliše alkoholom, može biti problematično.
„Kada uđe u vaš krvotok, vaše telo ga pretvara u drugačiji oblik koji se zove kvercetin glukuronid,“ rekao je vinski hemičar i odgovarajući autor Endrju Voterhaus, profesor emeritus na Odseku za vinogradarstvo i vinarstvo UC Davis. „U tom obliku blokira metabolizam alkohola.“
Kao rezultat toga, ljudi mogu na kraju da akumuliraju toksin acetaldehid, objašnjava glavni autor Apramita Devi, postdoktorski istraživač sa Odseka za vinogradarstvo i vinarstvo UC Davis.
„Acetaldehid je dobro poznati toksin, iritantna i inflamatorna supstanca“, rekao je Devi. „Istraživači znaju da visoki nivoi acetaldehida mogu izazvati crvenilo lica, glavobolju i mučninu.
Lek disulfiram koji se prepisuje alkoholičarima da bi ih sprečio da piju izaziva iste simptome. Voterhaus je rekao da je to zato što lek takođe izaziva nakupljanje toksina u telu kada bi ga normalno enzim u telu razgradio. Oko 40% populacije istočne Azije takođe ima enzim koji ne funkcioniše dobro, dozvoljavajući acetaldehidu da se nakupi u njihovom sistemu.
„Pretpostavljamo da kada podložni ljudi konzumiraju vino čak i sa skromnim količinama kvercetina, razvijaju glavobolje, posebno ako imaju već postojeću migrenu ili neko drugo primarno stanje glavobolje“, rekao je koautor Morris Levin, profesor neurologije i direktor Centra za glavobolju. na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.
„Mislimo da smo konačno na dobrom putu da objasnimo ovu misteriju staru milenijumima. Sledeći korak je da je naučno testiramo na ljudima koji imaju ove glavobolje, pa ostanite sa nama.“
Voterhaus je rekao da nivoi ovog flavanola mogu dramatično da variraju u crvenom vinu.
„Kvercetin proizvodi grožđe kao odgovor na sunčevu svetlost“, rekao je Voterhaus. „Ako uzgajate grožđe sa izloženim grozdovima, kao što to rade u dolini Napa za svoje kabernee, dobijate mnogo više nivoe kvercetina. U nekim slučajevima, on može biti četiri do pet puta veći.“
Nivoi kvercetina se takođe mogu razlikovati u zavisnosti od toga kako je vino napravljeno, uključujući kontakt sa kožom tokom fermentacije, procese finoće i starenja.
Naučnici će zatim uporediti crvena vina koja sadrže mnogo kvercetina sa onima koja imaju vrlo malo da testiraju svoju teoriju o glavobolji od crvenog vina na ljudima. Ovo malo kliničko ispitivanje na ljudima vodiće UCSF.
Istraživači su rekli da još uvek postoji mnogo nepoznanica o uzrocima glavobolje od crvenog vina. Nejasno je zašto neki ljudi izgledaju podložniji njima od drugih. Istraživači ne znaju da li kvercetin lakše inhibira enzime ljudi koji pate od glavobolje od crvenog vina ili je na ovu populaciju samo lakše uticati nakupljanje toksina acetaldehida.
„Ako se naša hipoteza ispuni, onda ćemo imati alate da počnemo da se bavimo ovim važnim pitanjima“, rekao je Voterhaus.
