Dodavanje jedne ili dve kašike meda u porciju nezaslađenog jogurta moglo bi da pojača probiotičke moći ovog drugog, pokazuju nove studije, pomažući korisnim bakterijama iz jogurta da prežive svoju odiseju u našem digestivnom sistemu.
„Bili smo zainteresovani za kulinarsko uparivanje jogurta i meda, što je uobičajeno u mediteranskoj ishrani, i kako to utiče na gastrointestinalni mikrobiom“, kaže koautorka Hana Holšer, naučnica za ishranu na Univerzitetu Ilinois Urbana-Šampejn.
Mediteranska ishrana je povezana sa nizom zdravstvenih prednosti, koje se obično pripisuju prisustvu zdravih masti iz ribe, maslinovog ulja i orašastih plodova, kao i smanjenom naglasku na crvenom mesu.
Mlečni proizvodi uopšte ne igraju veliku ulogu, ali postoje izuzeci – naime za sir i jogurt. I datira barem iz starogrčkog mlečnog proizvoda oksigala, mnoge mediteranske tradicije koriste med kao zaslađivač jogurta.
Na osnovu postojećeg znanja o jogurtu i medu, Holšer i njene kolege želele su da vide da li je med u ovoj ulozi više od zaslađivača.
Neke vrste jogurta su dopunjene probiotičkim bakterijskim sojevima kao što je Bifidobacterium animalis, prirodni stanovnik gastrointestinalnog trakta mnogih životinja – uključujući i naš – koje su prethodna istraživanja povezala sa poboljšanim gastrointestinalnim zdravljem i imunološkom funkcijom kod ljudi.
Med je poznat po svojim antibakterijskim svojstvima, ali je i prebiotik; agens koji podstiče rast ili aktivnost korisnih mikroba u telu onoga ko jede.
S obzirom na njegov potencijal za jačanje korisnih bakterija, istraživači su se nadali da će saznati da li bi med mogao pomoći tim bakterijama da izdrže opasnosti sa kojima se suočavaju u ljudskom probavnom sistemu.
„Enzimi u našim ustima, želucu i crevima pomažu u varenju i olakšavaju apsorpciju hranljivih materija, ali takođe smanjuju održivost mikroba“, kaže Holšer.
„To je sjajno kada su u pitanju patogeni, ali ne nužno kada su u pitanju korisne bakterije“, objašnjava ona. „Želeli smo da vidimo da li med može da pomogne probiotičkim bakterijama da prežive u crevima.“
U prvoj od dve nove studije, istraživači su sproveli laboratorijske eksperimente kako bi istražili kako četiri sorte meda – lucerka, heljda, detelina i cvet pomorandže – utiču na održivost B. animalis u jogurtu usred simulirane varenja.
Pomešali su jogurt inokulisan baktrerijom u jednu od četiri sorte meda, a zatim dozvolili bakterijama da rastu na petrijevim posudama dok su bile izložene rastvorima koji simuliraju jednu od nekoliko tečnosti na koje bi mogli da naiđu u našim crevima: pljuvačku, želudačnu kiselinu, crevnu žuč, i enzimi.
Nijedna od četiri vrste meda nije pokazala značajan uticaj na preživljavanje bakterija u pljuvački ili želudačnoj kiselini, izvještavaju istraživači, sa rezultatima sličnim onima u kontrolnim grupama, koje su sadržavale jogurt pomiješan sa šećerom ili vodom.
U rešenjima dizajniranim da imitiraju crevne tečnosti, međutim, činilo se da jogurt pomešan sa medom podržava opstanak korisnih bakterija. Efekat je bio najizraženiji kod sorte deteline, pokazalo je istraživanje.
Istraživači su napravili svoje početne nalaze u randomizovanom, kontrolisanom unakrsnom ispitivanju zasnovanom na 62 zdrava odrasla čoveka. Zamolili su učesnike da jedu dve različite namirnice po dve nedelje: jednu dve nedelje jogurt sa medom od deteline, a drugu termički obrađen jogurt.
U nastavku suđenja 36 od ovih učesnika je nastavilo do treće runde u nizu, u kojoj su jeli jogurt pomešan sa šećerom.
Učesnici su dostavili uzorke stolice kao i informacije o njihovom pražnjenju creva, a takođe su popunili upitnike i izvršili zadatke za procenu raspoloženja, spoznaje i opšteg blagostanja.
„Naši nalazi su pokazali da uparivanje meda sa jogurtom podržava opstanak probiotičkih bakterija jogurta u crevima, tako da su rezultati laboratorijske studije prevedeni na primenu u stvarnom svetu kod ljudi“, kaže Holšer.
Studija nije pronašla promene u vremenu prolaska kroz creva, učestalosti pokreta creva, raspoloženju ili spoznaji. Ali to može jednostavno odražavati opšte zdravlje učesnika, primećuje Holšer, i teško da isključuje potrebu za daljim istraživanjem.
Vredi napomenuti da je med i dalje šećer, sa povezanim zdravstvenim rizicima, a autori studije ne predlažu pristup Vini Pu.
„Otkrili smo da jedna kašika meda u porciji jogurta pomaže u preživljavanju probiotika. Međutim, moramo imati na umu da je med dodatni šećer, a većina Amerikanaca treba da bude svesna količine šećera u svojoj ishrani da bi održala zdravu telesnu težinu“, kaže Holšer.
Iako postoje značajna istraživanja koja ukazuju na potencijalnu korist probiotika, takođe je vredno pomenuti da probiotički dodaci nisu za svakoga, i mogu predstavljati sopstvene opasnosti.
Uopšteno gledano, Holšer kaže da ovo istraživanje nagoveštava skrivenu mudrost iza drevne tradicije mešanja meda i jogurta.
„Dodavanje malo meda u nezaslađeni jogurt je lepo kulinarsko uparivanje koje možete da uključite u rotaciju menija“, kaže ona.
