Poliomijelitis je eliminisan iz većine delova sveta kao deo decenija dugog napora Svetske zdravstvene organizacije i partnera da zbrišu bolest. Ali dečija paraliza je jedna od najzaraznijih bolesti na svetu i još uvek se širi u malom broju zemalja. SZO i njeni partneri žele da iskorene polio u narednih nekoliko godina.
Sve dok ne nestane sa planete, virus će nastaviti da izaziva epidemije svuda gde deca nisu u potpunosti vakcinisana. Nedavna infekcija poliomijelitisa kod nevakcinisane bebe u Gazi je prvi put da je ova bolest prijavljena na toj teritoriji u više od 25 godina.
Dječija paraliza je infekcija uzrokovana virusom koja uglavnom pogađa djecu mlađu od 5 godina. Većina ljudi zaraženih poliomijelitisom nema nikakve simptome, ali može izazvati groznicu, glavobolju, povraćanje i ukočenost kičme. U teškim slučajevima, poliomijelitis može da napadne nervni sistem i izazove paralizu u roku od nekoliko sati, prema SZO. Agencija UN procenjuje da 1 od 200 slučajeva dečije paralize rezultira trajnom paralizom, obično nogu. Među decom koja su paralizovana, do 10% umire kada su im mišići za disanje paralizovani.
Virus se širi od osobe do osobe, ulazeći u telo kroz usta. Najčešće se prenosi kontaktom sa otpadom od zaražene osobe ili, ređe, preko kontaminirane vode ili hrane.
Veoma loše. Poliomijelitis postoji vekovima; drevni egipatski hijeroglifi prikazuju decu kako hodaju sa štapovima, sa istrošenim udovima karakterističnim za žrtve dečije paralize.
Pre nego što je razvijena prva vakcina 1950-ih, dečija paraliza je bila među bolestima koje se najviše plaše. Eksplozivna epidemija u Njujorku 1916. ubila je više od 2.000 ljudi, a najgora zabeležena epidemija u SAD 1952. godine ubila je više od 3.000. Mnogi ljudi koji su preživeli dečju paralizu pretrpeli su doživotne posledice, uključujući paralizu i deformisane udove. Nekim ljudima čiji su mišići disanja bili paralizovani su bile potrebne komore „gvozdenih pluća“ koje bi im pomogle da dišu.
SZO je donela rezoluciju o iskorenjivanju dečije paralize 1988. godine, podstaknuta uspehom eliminacije malih boginja osam godina ranije. Njihov prvobitni cilj je bio da zbrišu poliomijelitis do 2000. godine. SZO — zajedno sa partnerima uključujući američke centre za kontrolu i prevenciju bolesti, UNICEF i Rotari internešenel — podstakla je proizvodnju oralne vakcine i pokrenula široke kampanje imunizacije. Broj slučajeva poliomijelitisa opao je za više od 99%.
Avganistan i Pakistan su jedine zemlje u kojima širenje poliomijelitisa nikada nije zaustavljeno. Postoje i epidemije u više od deset drugih zemalja, uglavnom u Africi. SZO i partneri sada imaju za cilj da zbrišu polio do 2026.
Izuzetno je teško. Zaustavljanje izbijanja poliomijelitisa znači vakcinisanje najmanje 95% stanovništva svuda, uključujući i zemlje pogođene sukobima i siromašne regione sa oštećenim zdravstvenim sistemima i drugim prioritetima.
Oralna vakcina je jeftina, laka za upotrebu i bolja je u sprečavanju zaraze čitave populacije. Ali sadrži oslabljeni, živi polio virus i u vrlo retkim slučajevima može da se širi i izazove dečiju paralizu kod nevakcinisanih ljudi. U još ređim slučajevima, živi virus iz vakcine može da mutira u novi oblik koji može da izazove nove epidemije.
Zdravstvene vlasti su postale uspešnije u smanjenju broja slučajeva izazvanih divljim virusom dečije paralize. Slučajevi vezani za vakcinu sada uzrokuju većinu infekcija širom sveta.
„Problem sa pokušajem iskorenjivanja dečije paralize je taj što je potreba za savršenstvom tako velika i što ima toliko slabih karika“, rekao je Skot Baret, profesor sa Univerziteta Kolumbija koji je proučavao iskorenjivanje dečije paralize. „Tehnička izvodljivost postoji, ali živimo u veoma nesavršenom svetu.“
