Konzumiranje nefermentisanog mleka može povećati rizik od srčanih oboljenja kod žena, prema istraživanju objavljenom u BMC Medicine. Studija, koja je istraživala povezanost između unosa mleka i rizika od ishemijske bolesti srca (IHD) i akutnog infarkta miokarda (MI), sugeriše da bi zamena nefermentisanog mleka fermentisanim mlekom potencijalno mogla smanjiti rizik od ovih stanja kod žena.
IHD je globalno jedan od vodećih faktora koji doprinose mortalitetu odraslih, a postoji neizvesnost u pogledu efekata mlečnih proizvoda na rizik od IHD. Fermentisano mleko, koje se nalazi u namirnicama kao što su jogurt i kefir, fermentišu bakterije mlečne kiseline; i fermentisano i nefermentisano mleko se široko konzumiraju, posebno u skandinavskim zemljama.
Britansko dijetetičarsko udruženje preporučuje tri porcije mlečnih proizvoda dnevno, što je jednako tri čaše od 200 mililitara poluobranog mleka, 90 grama čedar sira ili 450 grama nemasnog jogurta.
Karl Michaelsson i njegove kolege sproveli su dve švedske prospektivne kohortne studije koje su uključivale 59.998 žena prosečne starosti od 54 godine i 40.777 muškaraca prosečne starosti od 60 godina koji nisu imali IHD ili rak. 17.896 slučajeva IHD, uključujući 10.714 slučajeva IM, dokumentovano je tokom 33 godine praćenja od 1987. do 2021.
Učesnici su kontrolisali faktore kao što su unos alkohola, status pušenja i druga zdravstvena stanja kao što je dijabetes, i prijavili su koliko porcija fermentisanog i nefermentisanog mleka konzumiraju na dnevnoj bazi.
Kod žena, unos više od 300 mililitara dnevno nefermentisanog mleka bio je povezan sa većim rizikom od IHD, sa 5% povećanim rizikom pri 400 mililitara, 12% povećanim rizikom pri 600 mililitara i 21% povećanim rizikom na 800 mililitara. Sličan odnos kod žena je primećen za rizik od akutnog MI. Kod muškaraca nije primećen veći rizik od IHD sa povećanim unosom nefermentisanog mleka. Zamena dnevnog unosa od 200 mililitara nefermentisanog mleka fermentisanim mlekom sugeriše da postoji 5% smanjen rizik od IHD i 4% smanjen rizik od IM kod žena.
Autori sugerišu da velike količine unosa nefermentisanog mleka mogu uticati na nivoe enzima koji konvertuje angiotenzin 2 (ACE2) i faktora rasta fibroblasta 21 (FGF21) — dva kardiometabolička proteina koji regulišu krvni pritisak i protok.
Međutim, oni upozoravaju da su učesnici bili pretežno Skandinavci, što bi moglo ograničiti generalizaciju nalaza studije na druge populacije i, kao opservaciona studija, nije mogla direktno utvrditi uzročnu vezu između unosa nefermentisanog mleka kod žena i IHD.
