Alternativni napici na bazi biljaka, kao što su bademovo, sojino, ovseno i pirinčano mleko, postaju sve popularniji, ali nova studija upozorava na potencijalne nutritivne nedostatke ovih proizvoda u poređenju sa kravljim mlekom. Istraživanja sprovedena na Univerzitetima u Breši u Italiji i Kopenhagenu u Danskoj otkrivaju da biljni napici imaju niži sadržaj proteina i esencijalnih aminokiselina, naročito nakon tretmana ultra-visokom temperaturom (UHT).
UHT proces, koji hranu zagreva na temperature iznad 140°C kako bi se produžio rok trajanja i sterilizovao sadržaj, može izazvati hemijske reakcije koje dodatno smanjuju nutritivnu vrednost. Naučnica za hranu Marijana Nisen Lund sa Univerziteta u Kopenhagenu istakla je da je većina biljnih pića ionako siromašnija proteinima u poređenju s kravljim mlekom, dok UHT obrada dodatno narušava nutritivni kvalitet. „Ovo dovodi do gubitka esencijalnih aminokiselina koje su za ljudsko telo ključne“, upozorila je Lund.
Tim istraživača analizirao je nutritivni sastav 10 različitih biljnih alternativa mleku i dve vrste kravljeg mleka. Utvrđeno je da kravlje mleko ima značajno više proteina i aminokiselina u poređenju sa osam od deset analiziranih biljnih proizvoda. Sojino mleko, međutim, imalo je količinu proteina sličnu kravljem mleku, ali su drugi biljni napici, poput bademovog i pirinčanog mleka, pokazali znatno niže vrednosti.
Još jedna zabrinjavajuća činjenica koju je studija otkrila jeste prisustvo hemikalija poput akrilamida i hidroksimetilfurfurala (HMF) u nekim biljnim alternativama. Iako su pronađene količine bile daleko ispod nivoa koji se smatra opasnim, istraživači su istakli potrebu za većom pažnjom u proizvodnom procesu. Akrilamid, inače poznat kao kancerogen, pronađen je u nekim uzorcima bademovog mleka, što se verovatno može pripisati upotrebi prerađenih pečenih badema.
Osim nutritivnih nedostataka, istraživači su istakli važnost uravnoteženog sagledavanja ovih nalaza. Biljne alternative mleku često imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu, a neka, poput ovsenog mleka, povezana su sa potencijalnim zdravstvenim koristima, uključujući smanjenje rizika od određenih vrsta raka.
„Ne može se reći da je jedna vrsta mleka univerzalno najbolja, ali je važno podizati svest o mogućim nutritivnim manama biljnih alternativa“, rekla je Lund.
Istraživači predlažu da se na ambalaži biljnih napitaka jasno navedu nutritivne informacije kako bi potrošači bili bolje informisani. Takođe, preporučuju konzumaciju što manje prerađene hrane i pića, uz naglasak na pripremu domaćih alternativa kada je to moguće.
„U idealnom slučaju, zelena tranzicija u prehrambenom sektoru ne bi trebalo da uključuje intenzivnu obradu biljnih sastojaka, a zatim pretpostavku da je rezultat uvek zdraviji“, zaključila je Lund.
Ova studija ističe potrebu za daljim istraživanjima kako bi se obezbedio optimalan balans između nutritivnih vrednosti, održivosti i zdravstvenih beneficija biljnih proizvoda, koji nastavljaju da osvajaju tržište.
