Zamena crvenog mesa za „krmnu ribu“, kao što su haringe, sardine i inćuni, mogla bi spasiti do 750.000 života godišnje u 2050. i značajno smanjiti učestalost invaliditeta kao posledica bolesti povezanih sa ishranom, sugeriše analiza podataka objavljena u časopis BMJ Global Health.
Usvajanje ove vrste ishrane bilo bi posebno korisno za zemlje sa niskim i srednjim prihodima, gde je ova riba jeftina i u izobilju, i gde je danak od srčanih bolesti posebno visok, kažu istraživači.
Sve veći dokazi povezuju konzumiranje crvenog i prerađenog mesa sa povećanim rizicima od nezaraznih bolesti, koje su činile oko 70% svih smrtnih slučajeva u svetu u 2019, objašnjavaju istraživači.
Od toga, koronarna bolest srca, moždani udar, dijabetes i rak creva činili su skoro polovinu (44%) ovog puta, a koronarna arterijska bolest zauzima lavovski udeo.
Morske krmne ribe, koje su prethodile krupnijim ribama, bogate su dugolančanim polinezasićenim masnim kiselinama omega-3 (DHA i EPA), čiji unos može sprečiti koronarne bolesti srca, kao i bogat kalcijumom i vitaminom B12. Oni takođe imaju najmanji otisak ugljenika od bilo kog izvora životinjske hrane, primećuju istraživači.
Ali trenutno se tri četvrtine ulova krmne ribe, uključujući značajnu količinu ulovljene na obalama zemalja koje trpe nesigurnost hrane i neuhranjenost na globalnom jugu, melje u riblje brašno i riblje ulje — proizvode koji se uglavnom koriste za uzgoj ribe, namenjenih za visoko potrošači prihoda, dodaju istraživači.
Iako je nekoliko studija otkrilo potencijalne nutritivne i ekološke prednosti stočne ribe, nije jasno u kojoj meri bi one mogle da smanje globalni teret bolesti ako se zamene crvenim mesom.
U pokušaju da popune ovaj jaz u znanju, istraživači su kreirali četiri različita scenarija, od kojih svaki predstavlja drugačiji obrazac globalne alokacije krmne ribe, koristeći podatke za projektovanu potrošnju crvenog mesa u 2050. za 137 zemalja i istorijske podatke o ulovu krmne ribe iz morskih staništa. .
Četiri scenarija obuhvataju: prioritet domaće ponude, sa krmnom ribom ulovljenom za nacionalnu potrošnju ili zamjenom crvenog mesa (I); minimiziran unos mesa, sa prioritetom zamene u zemljama sa potrošnjom mesa ovaca i goveda iznad preporučenog nivoa od 15 kcal (II); adekvatan unos ribe, davanje prioriteta zemljama sa potrošnjom ribe ispod preporučenog nivoa od 40 kcal (III); i jednak procenat zamenjenog crvenog mesa u svim zemljama (IV), određen dostupnošću krmne ribe.
Njihova analiza pokazuje da bi, ako se široko usvoji za direktnu ljudsku ishranu, krmna riba potencijalno pružila značajne koristi za javno zdravlje, posebno u smislu smanjenja pojave koronarne bolesti srca, kažu istraživači.
Globalno, ovaj pristup bi mogao da spreči pola miliona do 750.000 smrtnih slučajeva od bolesti povezanih sa ishranom 2050. godine — a posebno smrti od koronarne bolesti srca — i mogao bi da spreči 8–15 miliona godina života sa invaliditetom, od kojih je većina koncentrisana. u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Ograničena ponuda krmne ribe nije dovoljna da zameni svo crveno meso, priznaju istraživači. Ali to bi potencijalno moglo da poveća dnevnu potrošnju ribe po glavi stanovnika na blizu preporučenog nivoa od 40 kcal u većini zemalja, kao i da smanji smrtnost od koronarne bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa i raka creva za 2% 2050. godine.
Od četiri scenarija, scenario I imao je najmanji broj izbegnutih smrtnih slučajeva. A analiza sugeriše da bi raspodela sve krmne ribe u regione sa najmanjim unosom ribe—uglavnom u zemljama sa nižim i srednjim prihodima (scenarij III)—efikasnije smanjilo globalni teret bolesti.
Za zemlje bez izlaza na more bez direktnog pristupa morskim plodovima, kao što su Mongolija, Turkmenistan i druge afričke zemlje, globalni marketing i trgovina stočnom ribom bi trebalo da se proširi, ističu istraživači.
„Uprkos teoretskom potencijalu krmne ribe, nekoliko barijera, kao što su prerada ribljeg brašna i ulja, prekomerni ribolov, klimatske promene i kulturno prihvatanje mogu sprečiti da se ostvare zdravstvene prednosti krmne ribe“, priznaju oni.
„Koordinacija višesektorske politike i akcija (npr., davanje prioriteta pristupa pristupačnoj ribi, kao što je krmna riba, za siromašne i promovisanje upotrebe mikroalgi bogatih nutrijentima kao hrane za ribe) mogle bi pomoći u rešavanju nekih od ovih prepreka“, sugerišu oni .
Kulturno prilagođene intervencije koje promovišu zdrav stil života, povećavaju podršku porodice i zajednice i podižu svest o vezi između bolesti i ishrane, sve bi mogle da povećaju šanse za uspešno ponašanje i promenu ishrane, kažu oni.
Druge strategije, kao što su nalepnice na jelovniku koji utiču na klimatske promene, i obrazovanje potrošača o visokoj nutritivnoj vrednosti i nižim nivoima hemikalija u krmnoj ribi, takođe mogu pomoći u promovisanju prelaska sa crvenog mesa na krmnu ribu, predlažu oni.
