Nova serija objavljena u časopisu Američkog koledža za kardiologiju naglašava kako zagađenje, u svim svojim oblicima, predstavlja veću prijetnju zdravlju od rata, terorizma, malarije, HIV-a, tuberkuloze, droga i alkohola zajedno.
Istraživači sa Univerziteta u Edinburgu, Icahn School of Medicine na Mount Sinai, Globalna opservatorija za planetarno zdravlje Boston College, Centre Scientifiqe de Monaco, Univerzitetski medicinski centar u Majncu i Institut za istraživanje srca Victor Chang fokusiraju se na globalno zagrevanje, zagađenje vazduha i izloženost. na dim od šumskog požara, i istaći manje poznate pokretače srčanih bolesti, uključujući tlo, buku i svetlosno zagađenje, i izloženost toksičnim hemikalijama.
Oni kažu da postoji hitna potreba da se poboljša praćenje ovih zagađivača kako bi se identifikovale zajednice koje su najugroženije, i bolje razumeli kako izloženost određenim zagađivačima povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti na individualnom nivou.
Profesor Džejson Kovačić, direktor i izvršni direktor australijskog Instituta za kardiološka istraživanja Victor Chang, kaže da je potrebno mnogo veće prepoznavanje opasnosti od zagađenja i uloge koju imaju u izazivanju oko devet miliona smrtnih slučajeva svake godine širom sveta.
Profesor Kovačić kaže: „Svake godine oko 20 miliona ljudi širom sveta umre od kardiovaskularnih bolesti, a zagađivači imaju sve veću ulogu.
„Zagađivači su stigli u svaki kutak sveta i utiču na svakog od nas. Svedoci smo neviđenih šumskih požara, visokih temperatura, neprihvatljive buke sa puteva i svetlosnog zagađenja u našim gradovima i izloženosti neproverenim toksičnim hemikalijama u našim domovima.
„Naša tela su bombardovana zagađivačima iz svih uglova i oni utiču na zdravlje našeg srca. Dokazi sugerišu da je broj ljudi koji prerano umiru zbog ovih veoma različitih oblika zagađenja daleko veći nego što se trenutno priznaje.“
Zagađivači su poznati pokretači kardiovaskularnih bolesti, ali utiču na organizam na različite načine. Dim i drugi toksini mogu se direktno udahnuti duboko u donje disajne puteve i dospeti u krv, a zatim se transportovati u druge organe i kroz naše telo. Oni mogu izazvati oksidativni stres koji može oštetiti ćelije i organe, uključujući srce.
Drugi zagađivači poput buke i svetlosnog zagađenja mogu uticati na obrasce spavanja, izazvati upalu i dovesti do povećanja krvnog pritiska i povećanja telesne težine. Ekstremna toplota takođe može dovesti do dehidracije, smanjenog volumena krvi, povećanog kardiovaskularnog naprezanja i akutnog zatajenja bubrega.
Profesor Kovačić dodaje: „Iako su mnogi od ovih bioloških mehanizama poznati, još uvek imamo ogroman jaz u našem razumevanju veze između zagađivača i srčanih bolesti.
„Postoje stotine hiljada hemikalija koje nisu čak ni testirane na njihovu bezbednost ili toksičnost, a kamoli njihov uticaj na naše zdravlje. Takođe moramo da otkrijemo da li postoje drugi faktori rizika koji čine ljude podložnijim – kao što su pre- postojeći uslovi, faktori životnog stila ili gde žive“.
Profesor Kovačić i drugi autori kažu da će u budućnosti ljudi biti rutinski testirani na izloženost većem broju zagađivača – baš kao što se deca trenutno testiraju na izloženost olovu u SAD.
Autori primećuju da, iako je ekološka kriza neizbežna, a njen uticaj na zdravlje sve hitniji, podsticaj za promene izgleda sporadično. „Potrebna je hitna akcija jer klimatske promene napreduju i zagađenje se infiltrira u vazduh koji udišemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo i mesta na kojima živimo“, pišu oni.
