Pesticidi, teški metali, mikro- i nanoplastika u zemljištu i hemikalije štetne po životnu sredinu mogu imati štetan uticaj na kardiovaskularni sistem, prema preglednom radu objavljenom danas u Nature Reviews Cardiology.
U članku je dat pregled uticaja zagađenja zemljišta i vode na zdravlje i patologiju ljudi i razmatra se rasprostranjenost zagađivača zemljišta i vode i kako oni negativno utiču na zdravlje, posebno na rizik od kardiovaskularnih bolesti.
„Zagađenje tla je mnogo manje vidljiva opasnost po ljudsko zdravlje od prljavog vazduha“, navode dva glavna autora studije, prof. dr Tomas Munzel, viši profesor, i prof. dr Andreas Daiber, šef istraživanja molekularne kardiologije. Grupa na Odeljenju za kardiologiju Univerziteta Medicine u Majncu.
„Ali sve je više dokaza da zagađivači u zemljištu kao iu vodi mogu oštetiti kardiovaskularno zdravlje kroz brojne centralne mehanizme za koje je utvrđeno da igraju ključnu ulogu u aterosklerotskom procesu kao što su zapaljenje vaskulature, povećan oksidativni stres, ali takođe poremećaj prirodnog sata tela koji uzrokuje vaskularnu (endotelnu) disfunkciju koja može dovesti do inicijacije ili progresije aterosklerotične bolesti.
„Važan razlog za pisanje ovog članka za pregled bio je stoga snažno ohrabrivanje kardiologa da razmotre faktore životne sredine koji bi mogli uticati na rizik svojih pacijenata“, dodaje Thomas Munzel.
Potencijalne opasnosti od kontaminirane prašine u vazduhu takođe postaju sve važnije — opšte poznate kao saharska ili pustinjska prašina, na primer. Oko 770.000 kardiovaskularnih smrti godišnje može se pripisati zagađenju prašinom.
„Nažalost, klimatski modeli predviđaju da će se ova prašina u vazduhu značajno povećati i da će se kvalitet vazduha pogoršati kako se planeta zagreva“, komentariše prof. dr Jos Leliveld sa Instituta za hemiju Maks Plank.
Prema autorima, kontrola zagađenja zemljišta i vode ključna je za smanjenje kardiovaskularnog rizika. Ključne strategije uključuju smanjenje izloženosti štetnim hemikalijama kroz poboljšanu filtraciju vode, upravljanje kvalitetom vazduha i poštovanje dobrih poljoprivrednih praksi.
Napori kao što je vizija Evropske komisije o nultom zagađenju za 2050. imaju za cilj da značajno smanje nivoe zagađenja, doprinesu zdravijim ekosistemima i smanje teret kardiovaskularnih bolesti.
Promovisanje održivog urbanog dizajna, smanjenje upotrebe štetnih pesticida i poboljšanje ekoloških propisa širom sveta takođe su od suštinskog značaja za rešavanje uzroka zagađenja zemljišta i vode. Ove mere ne štite samo ekosisteme, već i javno zdravlje, posebno smanjenjem incidencije kardiovaskularnih bolesti izazvanih zagađenjem.
