Iznenađujuće poboljšanje kvaliteta vazduha u Južnoj Aziji 2022. dovelo je do smanjenja globalnog zagađenja, uz povoljno vreme koje je verovatan faktor, navodi se u novom izveštaju u sredu.
Ali region nastavlja da udiše najzagađeniji vazduh na svetu, a njegovi stanovnici u proseku gube više od 3,5 godine očekivanog životnog veka, upozorava godišnji indeks kvaliteta vazduha (AKLI).
I globalno, većina zemalja ili nema standarde zagađenja ili ne ispunjavaju ono što su postavili, izlažući svoje građane kvalitetu vazduha koji uzrokuje širok spektar zdravstvenih problema.
Tokom dve decenije, zagađenje vazduha se povećavalo godišnje u Južnoj Aziji, ali satelitski podaci za 2022. godinu – poslednju godinu na raspolaganju – pokazali su iznenađujući pad od 18 odsto.
Pad je zabeležen u svim zemljama u regionu osim Šri Lanke, navodi se u izveštaju Instituta za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC).
„Iako je teško konačno utvrditi šta je smanjilo nivoe PM2,5 u Južnoj Aziji, sigurno je pretpostaviti da su povoljni meteorološki uslovi možda igrali ulogu“, navodi se u izveštaju, govoreći o sitnim česticama koje mogu da putuju duboko u telo.
Široko rasprostranjena priroda pada, zajedno sa natprosečnim padavinama širom regiona 2022. godine, daju podršku toj teoriji.
„Samo će vreme pokazati da li promene politike imaju uticaja“, dodaje se u izveštaju, upozoravajući da ljudi u Južnoj Aziji i dalje udišu vazduh koji je osam puta zagađeniji nego što Svetska zdravstvena organizacija smatra bezbednim.
„Nastavak zapažanja, napori ka sprovođenju politike i praćenje uticaja političkih intervencija biće kritični za razumevanje i održavanje ovih smanjenja“, navodi se u izveštaju.
Pad u Južnoj Aziji doveo je do devet odsto globalnog pada zagađenja vazduha, čak i kada je loš kvalitet vazduha naglo porastao na drugim mestima, uključujući Bliski istok i severnu Afriku, sa koncentracijom za 13 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
U izveštaju se upozorava da stalni nedostatak podataka o kvalitetu vazduha na terenu ometa kreiranje i sprovođenje politike.
„Jako zagađene zemlje koje imaju malo ili nimalo podataka o kvalitetu vazduha često padaju u ciklus loših povratnih informacija gde malo podataka dovodi do malo pažnje ili ulaganja u politiku u vezi sa ovim pitanjem, što pojačava malu potražnju za podacima“, rekla je Christa Hasenkopf, direktor EPIC-ovog Clean Air Program.
Ranije ove godine, centar je pokrenuo fond od 1,5 miliona dolara za finansiranje instalacije monitora kvaliteta vazduha koji nude otvorene podatke širom sveta.
Zagađenje vazduha u celini dobija relativno malo sredstava uprkos svom ogromnom uticaju na zdravlje ljudi.
Na primer, u nekim od najzagađenijih zemalja Afrike, zagađenje vazduha „predstavlja ozbiljniju pretnju za očekivani životni vek od HIV/AIDS-a, tropskih bolesti, malarije ili vode, sanitarija i pranja ruku“, navodi se u izveštaju.
Međutim, postoje svetle tačke, uključujući izuzetno uspešne napore Kine u borbi protiv prljavog vazduha.
Preduzeo je mere uključujući ograničavanje broja automobila u velikim gradovima, smanjenje kapaciteta teške industrije i zabranu novih elektrana na ugalj u određenim regionima.
Smanjila je zagađenje vazduha za 41 odsto od 2013. godine, ispunjavajući nacionalne standarde i dodajući u proseku dve godine očekivanog životnog veka za svoje građane, saopštio je AKLI.
Ipak, čak i u Kini, zagađenje ostaje više od pet puta veće od smernica SZO, a koristi od mera Pekinga su neravnomerno raspoređene.
Kvalitet vazduha je i dalje loš u nekoliko velikih provincija, au nekim prefekturama se zapravo povećao od 2013.
