Skoro 2.000 dece umire svakog dana od zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem vazduha, što je sada drugi najveći faktor rizika za ranu smrt širom sveta, navodi se u izveštaju u sredu.
Izloženost zagađenju vazduha doprinela je smrti 8,1 miliona ljudi – oko 12 procenata svih smrtnih slučajeva – 2021. godine, prema izveštaju američkog Instituta za zdravstvene efekte.
To znači da je zagađenje vazduha prevazišlo upotrebu duvana i lošu ishranu i postalo drugi vodeći faktor rizika za ranu smrt, iza samo visokog krvnog pritiska, navodi se u saopštenju.
Mala deca su posebno osetljiva na zagađenje vazduha, a institut se udružio sa Dečjim fondom UN UNICEF-om u svom godišnjem izveštaju o stanju globalnog vazduha.
Zagađenje vazduha doprinelo je smrti više od 700.000 dece mlađe od pet godina, navodi se u izveštaju.
Više od 500.000 tih smrti pripisano je kuvanju u zatvorenom prostoru koristeći prljava goriva poput uglja, drveta ili balege, uglavnom u Africi i Aziji.
„Ovo su problemi za koje znamo da možemo da ih rešimo“, rekao je za AFP Palavi Pant, šef za globalno zdravlje Instituta za zdravstvene efekte.
Skoro svaka osoba na svetu svakodnevno udiše nezdrave nivoe zagađenja vazduha, navodi se u izveštaju.
Preko 90 odsto smrtnih slučajeva povezano je sa malim zagađivačima u vazduhu zvanim PM2,5, čija veličina iznosi 2,5 mikrometara ili manje, navodi se u saopštenju.
Utvrđeno je da udisanje PM2,5 povećava rizik od raka pluća, srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa i niza drugih zdravstvenih problema.
Izveštaj je imao za cilj da poveže stope takvih bolesti sa nivoom zagađenja vazduha.
Ali uprkos „prilično oštrim“ brojkama, izveštaj bi i dalje mogao da potcenjuje uticaj zagađenja vazduha, rekao je Pant.
Nije uzeto u obzir kako bi zagađenje vazduha moglo da utiče na zdravlje mozga, neurodegenerativne bolesti ili kakav uticaj može imati korišćenje čvrstih goriva za grejanje, objasnila je ona.
Izveštaj je takođe otkrio da je zagađenje ozonom — za koje se očekuje da će se pogoršati kako se svet zagreva zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom — povezano sa skoro 500.000 smrtnih slučajeva 2021.
„Sve češće se u mnogim delovima sveta javljaju veoma kratke, intenzivne epizode zagađenja vazduha“, tokom događaja kao što su šumski požari, oluje prašine ili ekstremne vrućine, koje mogu povećati nivo ozona, rekao je Pant.
Postoje „veoma slična rešenja“ i za klimatske promene i za zagađenje vazduha – posebno za smanjenje emisije gasova staklene bašte, dodala je ona.
Takođe se može učiniti više u vezi sa upotrebom prljavih čvrstih goriva za kuvanje u zatvorenom prostoru, rekao je Pant, ukazujući na to kako je Kina napravila značajna poboljšanja u ovoj oblasti.
Više od dve milijarde ljudi kuva na osnovnim šporetima ili na otvorenoj vatri u zatvorenom prostoru, udišući štetni dim.
Delimično zbog pristupa čistijim šporetima, stopa male dece koja umiru od problema povezanih sa zagađenjem vazduha pala je za više od 50 odsto od 2000. godine, navodi se u izveštaju.
U maju je Međunarodna agencija za energiju objavila da su vlade i kompanije obećale 2,2 milijarde dolara za poboljšanje pristupa manje smrtonosnim metodama kuvanja.
Izveštaj objavljen u sredu koristi podatke koji pokrivaju više od 200 zemalja i teritorija iz studije o globalnom teretu bolesti koju je sproveo američki Institut za zdravstvene metrike i procenu.
„Svakog dana skoro 2.000 dece mlađe od pet godina umire zbog zdravstvenih uticaja povezanih sa zagađenjem vazduha“, izjavila je Kiti van der Hajden iz UNICEF-a.
„Naša neaktivnost ima duboke efekte na sledeću generaciju.“
