Broj beba rođenih sa teškim urođenim srčanim manama povećaće se zbog novih zabrana abortusa u SAD, što potencijalno opterećuje kapacitet zdravstvenog sistema da zadovolji njihove potrebe, pokazalo je istraživanje Medicinskog fakulteta u Stanfordu.
Studija, koja je objavljena 3. avgusta u Obstetrics and Ginecologi, fokusirala se na grupu urođenih srčanih stanja poznatih kao srčani defekti jedne komore. Čak i uz najbolju medicinsku i hiruršku negu, ova stanja su fatalna za 10% do 30% obolele dece.
Srčane mane se obično dijagnostikuju na prenatalnom ultrazvuku oko 20. nedelje trudnoće, što podstiče neke roditelje da se odluče za abortus. Međutim, kada je odluka Vrhovnog suda SAD iz 2022. godine Dobs protiv Džeksonove ženske zdravstvene organizacije uklonila saveznu ustavnu zaštitu za abortus, ona je postala nedostupna u mnogim američkim državama, sa neizvesnim posledicama po zdravstveni sistem.
„Želeli smo da razumemo kako će zabrane abortusa uticati na bolničke resurse za novorođenčad rođenu sa srčanim anomalijama“, rekla je glavni autor studije, Hailei Miller, MD, saradnica iz medicine majke i fetusa. „Naša analiza uticaja na zdravstvene sisteme može pomoći da se zakonodavci informišu o realnosti medicinske nege sa ograničenjima abortusa. Neke države će neverovatno uticati na neonatalne i kardiološke jedinice intenzivne nege.“
Viši autor studije je Iair Blumenfeld, MD, profesor akušerstva i ginekologije. Istraživački tim uključuje stručnjake iz Stanfordske medicine za medicinu majke i fetusa, kompleksno planiranje porodice i pedijatrijsku kardiologiju.
Kada se više odojčadi rodi sa teškim srčanim manama, neke bolnice možda neće imati resurse da pruže usluge intenzivne nege i operacije na otvorenom srcu koje su potrebne. Rezultirajuća potražnja za krevetima neonatalne intenzivne nege takođe bi mogla uticati na novorođenčad sa drugim zdravstvenim problemima. Slično tome, potražnja za srčanim resursima — uključujući krevete za intenzivnu intenzivnu terapiju — može biti ograničena za drugu decu sa srčanim oboljenjima.
Srce obično ima četiri komore: dve pretkomora i dve komore, koje su veće i glavne su pumpe srca. Desna komora pumpa krv kroz pluća da bi pokupila kiseonik. Leva komora pumpa oksigenisanu krv u ostatak tela.
Hipoplastični sindrom levog srca, jedan od najčešćih oblika srčanog defekta jedne komore, je poražavajuća dijagnoza za buduće roditelje koju dobijaju na polovini trudnoće. Pojavljuje se kada se leva komora ne formira pravilno pre rođenja. Sindrom takođe uključuje malformaciju zalistaka koji normalno održavaju jednosmerni protok krvi kroz srce i aorte, velikog krvnog suda koji odvodi krv od srca do ostatka tela. Bez lečenja, ova srčana mana je uvek fatalna u detinjstvu.
Stanje se može lečiti sa tri operacije na otvorenom srcu koje se obavljaju u prve dve do tri godine života. Operacije preusmeravaju krv tako da desna komora pumpa krv bogatu kiseonikom po celom telu umesto da pumpa samo u pluća. Iako operacije mogu biti spasonosne, one ne obnavljaju normalnu strukturu srca. Čak i uz odličnu hiruršku negu, neki pacijenti umiru u detinjstvu ili detinjstvu, a drugi trpe oštećenje mozga, pluća, jetre, bubrega ili creva. Neka pogođena deca umesto toga dobijaju transplantaciju srca, što srcu obezbeđuje normalnu fiziologiju, ali takođe zahteva doživotni lek za suzbijanje imuniteta kako bi se sprečilo odbacivanje organa.
„Zbog oprezne prognoze i teškog života sa kojim se suočavaju deca rođena sa bolestima jedne komore, prekid trudnoće se nudi u većini velikih bolnica nakon dijagnoze“, rekao je Shiraz Maskatia, MD, fetalni kardiolog na Stanford Medicine i koautor knjige. studija. „Univerzalna, 20-nedeljna zabrana abortusa ograničava mogućnosti lečenja za lekare i porodice i stvara veću potražnju za drugim resursima zdravstvene zaštite.
U studiji, autori su koristili matematičke modele da procene koliko bi se više novorođenčadi sa srčanim defektima jedne komore rodilo svake godine pod tri različita scenarija zabrane abortusa, u poređenju sa stopom ovih porođaja pre Dobsove odluke iz 2022. Pre 2022. godine, abortus je bio legalan širom zemlje do otprilike 24 nedelje trudnoće. Scenariji koje su istraživači koristili za modeliranje bili su nacionalne zabrane abortusa nakon 20 nedelja gestacije, 13 nedelja trudnoće i potpuna zabrana abortusa u bilo kojoj fazi trudnoće. Politika abortusa se sada razlikuje od države do države i još uvek se menja, tako da su istraživači modelirali šta bi se dogodilo prema nacionalnim scenarijima radi jednostavnosti.
Modeli studije predviđali su da će se prema zakonima pre Dobsa svake godine roditi oko 1.006 novorođenčadi sa srčanim defektima jedne komore, što je slično proceni američkih centara za kontrolu bolesti od 1.025 slučajeva godišnje. Model je predvideo da će ove bebe u prvoj godini života trebati 986 operacija srca, 28 transplantacija srca i 142 upotrebe podrške za ekstrakorporalne membranske oksigenacije. ECMO pruža mehaničku podršku poput mašine za srce-pluća i koristi se za neke bebe koje čekaju operaciju srca ako ih lekovi ne stabilizuju. Istraživači su proučavali upotrebu ECMO-a jer je složena i visokog rizika, zahteva visoko obučen tim za negu i specijalizovanu opremu. Model je takođe predvideo 189 smrtnih slučajeva novorođenčadi godišnje od srčanih defekata jedne komore.
Ako bi potpuna zabrana abortusa bila usvojena širom zemlje, modeli su predviđali da će 1.547 beba koje se rode svake godine biti pogođene srčanim defektima jedne komore, što je povećanje od 541 novorođenčeta godišnje. To bi rezultiralo sa 1.517 operacija na srcu, 44 transplantacije srca, 219 ECMO upotreba i 291 neonatalnom smrću. Modeliranje ishoda za nacionalne zabrane abortusa u 13. i 20. nedelji gestacije dovelo je do srednjih predviđanja za sve ishode, sa više pogođenih porođaja, operacija srca, korišćenja ECMO-a i smrti nego prema zakonima pre Dobsa, ali manje nego pod potpunom zabranom abortusa.
Zabrana tokom ili pre 20 nedelja trudnoće sprečava porodicu da izabere abortus nakon dijagnoze teškog srčanog oboljenja, jer se defekti ne mogu pouzdano dijagnostikovati ranije, rekao je Miler. Ona je dodala da istraživači nemaju za cilj da promovišu abortuse za ove trudnoće, ali priznaju da porodice mogu izabrati abortus iz ličnih razloga.
„Neke porodice žele da izbegnu traumu koja prati neonatalnu smrt, ili shvataju da bi novorođenče koje će zahtevati velike operacije i produženi boravak u NICU u prvoj godini života promeniti porodičnu dinamiku na način koji ne mogu da podrže“, rekla je ona.
„Istraživački tim se nada da će zakonodavci koji donose ograničenja za abortus temeljno razmotriti efekte ovih zakona na pacijente, porodice, bolnice i sisteme zdravstvene zaštite“, rekao je Miler.
„Ne samo da će biti povećana potreba za NICU krevetima, već će biti potrebno više ECMO mašina i transplantacija srca, kojih već nedostaje, za bebe rođene u državama sa restriktivnim zabranama“, rekla je ona. „Na osnovu mog razumevanja kolega u restriktivnim državama, oni sada primećuju dramatično povećanje potreba za bolničkim resursima i vide novorođenčad koja moraju biti hospitalizovana daleko od kuće da bi dobila krevet za intenzivnu negu.“
