Kada ljudi dožive traumu, lekovi mogu pomoći u sprečavanju ili smanjenju posttraumatskog stresnog poremećaja, omekšavajući prejaka sećanja koja izazivaju iscrpljujuće flešbekove i noćne more. Ali ovaj tretman funkcioniše samo ako se pilule uzimaju odmah nakon traumatskog iskustva.
Novo istraživanje Univerziteta Brigham Jang objavljeno u Međunarodnom časopisu za molekularne nauke pokazuje potencijal za poboljšanu metodu koja bi mogla blokirati formiranje uspomena na snagu PTSP-a.
„Zaista smo bili znatiželjni da li se neki od tih lekova koji se koriste za preokretanje PTSP-a mogu dati ljudima za koje znamo da imaju velike rizike – kao što su oni koji prvi reaguju ili ljudi u vojsci – pre nego što dožive stres, kako bi sprečili neke od delova mozga na ćelijskom nivou promene koje su štetne kod PTSP-a“, rekao je profesor neuronauke BIU Džef Edvards, koji je vodio studiju.
Edvards se prvi put zainteresovao za proučavanje PTSP-a kada je njegov berberin, veteran iz rata u Vijetnamu, opisao kako je otišao u ratni film i zatekao sebe kako stoji u pozorištu i viče, iznova doživljava borbu.
Da bi videli da li je predtretman PTSP-a vredan sprovođenja u ispitivanjima na ljudima, Edvards i njegov tim su koristili pacove kao dokaz koncepta. Istraživači su nekim pacovima prvo ubrizgali propranolol i mifepriston, lekove koji se obično koriste za retroaktivno lečenje PTSP-a. Zatim su izazvali hronični i akutni stres koji izaziva PTSP tako što su pacove izlagali konstantnoj svetlosti tokom dve nedelje i podvrgavali ih „društvenom porazu“, periodično unoseći dominantnog pacova u prostor da bi uplašili pacove.
Nedelju dana kasnije, testirali su pacove na anksiozno ponašanje, a zatim ispitali amigdalu i hipokampus, oblasti povezane sa emocijama i pamćenjem, u mozgu svakog pacova. Tražili su kako stres utiče na stepen dugoročne potenciranje (LTP) – jačanje sinapsi ili spojeva između neurona što olakšava formiranje pamćenja. Što je veći LTP, to je jača memorija; preterano visok LTP bi ukazivao na efekat sličan PTSP-u.
Kao što se očekivalo, pacovi koji su bili pod stresom bez prethodnog tretmana su pokazali ogromno povećanje LTP-a, povećanje od 30-40%. Ali pacovi tretirani lekovima pre socijalnog poraza imali su iste nivoe LTP-a kao pacovi kontrolne grupe koji nisu bili podvrgnuti nikakvom stresu.
„Lekovi su vratili mozak na normalne nivoe, kako bi trebalo da funkcioniše u formiranju memorije, eliminišući neka od onih neprilagođenih sećanja koja stvaraju preterano snažno prisećanje“, rekao je Edvards.
Naučnici su takođe otkrili da su receptori za stres kod prethodno tretiranih pacova bili normalni nakon što su doživeli traumu, dok su receptori za stres pacova koji nisu bili tretirani bili 80% manje funkcionalni.
„Strategije preventivnog lečenja poput ove su često mnogo efikasnije“, rekao je Erik Vincenrid, koji je radio na projektu kao student BIU-a, a sada je doktor neuronauka. student Državnog univerziteta Vašington. „Možete da se setite poslovice: ‘Unca prevencije vredi funtu leka.’ Iako je naš rad veoma preliminaran i na glodarima, to je deo slagalice za koji se nadamo da će dovesti do boljih tretmana za prevenciju PTSP-a kod osoba sa visokim rizikom.“
Sledeći koraci pre ispitivanja na ljudima uključuju razvoj detaljnijeg razumevanja kako lekovi deluju na smanjenje efekata sličnih PTSP-u kod pacova. Na primer, istraživači mogu pokušati da daju pacovima ili propranolol ili mifepriston umesto oba, da vide da li će samo jedan biti dovoljan.
Dok rade na širim primenama, izvođenje studija dokaza o konceptu daje studentima BIU-a dragocena istraživačka iskustva. „Na BIU-u sam bila okružena članovima fakulteta i kolegama iz razreda koji su me gurali i inspirisali da ispunim svoj potencijal naučnika“, rekla je Ana Everet, koja je učestvovala u istraživanju kao dodiplomski, a sada je doktorirala neuronauke na Harvardu.