Ljudi sa epilepsijom bi uskoro mogli da dobiju jednominutno upozorenje o predstojećem napadu uz pomoć novog medicinskog uređaja.
Epileptični napad može dovesti osobu u opasnost od povrede u svakodnevnim situacijama koje većina drugih ljudi uzima zdravo za gotovo. Često to dovodi do toga da obolele izbegavaju uobičajene aktivnosti kao što su vožnja bicikla, plivanje ili hodanje po strmim padinama.
Ali oni koji nose novi uređaj mogu biti sigurni da će dobiti upozorenje pre početka napada i preduzeti neophodne mere predostrožnosti. Dr David Blankuez, inženjer, bio je inspirisan da izmisli slušalicu iz veoma ličnih razloga.
„Ovaj projekat smo započeli zbog moje ćerke Marine, koja ima epilepsiju“, rekao je Blankez.
Bio je istraživač robotike, ali je uvideo potrebu da ljudi poput njegove ćerke nose uređaj koji bi ih mogao upozoriti na približavanje konvulzija.
„Doživela je mnogo napada u različitim situacijama, a neki od njih su bili veoma opasni za nju“, rekao je Blankez, izvršni direktor MJN Neuro, španske kompanije koja je razvila slušalicu.
Preduzeće je dobilo sredstva od EU kroz projekat SERAS_v4.0 u periodu 2019–2022 za unapređenje uređaja, koji je sada dostupan u nekim evropskim zemljama.
Dok danas oboleli od epilepsije mogu da nose narukvice ili monitore koji upućuju na stanje drugim ljudima, nijedno upozorenje o napadu se ne daje unapred.
Slušalica signalizira aplikaciji na mobilnom telefonu pacijenta da je verovatan napad. Član porodice ili negovatelj takođe može biti upozoren.
Uređaj konstantno prati moždanu aktivnost pomoću elektroencefalograma, beležeći ključne medicinske informacije i izgrađujući algoritam koji vremenom postaje sve bolji u uočavanju znakova predstojećeg napada.
Opšti cilj je da se ponudi upozorenje unapred od najmanje jednog minuta, prema Blankezu, koji je rekao da bi neki nosioci mogli da budu duže od toga.
„Personalizujemo algoritam za svakog pacijenta jer je za svaku osobu sa epilepsijom njihov mozak drugačiji“, rekao je on.
Epileptični napad se javlja kada se mozak pogrešno pali. Samo oko jedan od 20 ljudi prepozna znake napadaja pre nego što se desi.
Epilepsija je neurološko stanje od koje širom sveta boluje oko 50 miliona ljudi, ili 1% svetske populacije. Oko šest miliona ljudi u Evropi ima to stanje, koje može biti uzrokovano genetskim poreklom, traumom glave, virusnim infekcijama ili oštećenjem pre rođenja. Otprilike polovina svih slučajeva je neobjašnjiva.
U retkim slučajevima, epilepsija može izazvati smrt, čak i kod naizgled zdrave dece i mladih odraslih osoba.
Dr Esther Rodriguez-Villegas, inženjer elektrotehnike na Imperial College London, radi na pronalaženju rešenja u projektu koji finansira EU pod nazivom NOSUDEP. Projekat je započet 2017. godine i traje do 2024. godine.
Iznenadna smrt pogađa otprilike jednu od 1.000 osoba sa epilepsijom, najčešće osobe od 21 do 40 godina, prema Rodriguez-Villegasu.
Poslednjih godina, studija je donekle osvetlila misteriju, ukazujući da se to može desiti kada osoba trenutno prestane da diše tokom sna – stanje poznato kao apneja.
Veza je otkrivena kada su pacijenti sa epilepsijom bili praćeni u bolnici pre operacije. Neki su prestali da dišu.
Kada je medicinska sestra u roku od tri minuta shvatila šta se dešava, pacijenti su oživljeni i preživeli. Ako je vremenski interval bio između pet i 10 minuta, sačuvani su samo neki. Nakon 10 minuta, bilo je prekasno za sve pacijente, prema Rodriguez-Villegasu, koji je citirao studiju iz 2013. u časopisu The Lancet Neurologi.
Dok mnogi ljudi prestaju da dišu tokom spavanja, oni to ponovo počinju da rade sami. Kod nekih ljudi sa epilepsijom, mozak naizgled ne uspeva da pritisne dugme za ponovno pokretanje.
„Upoznali su me porodice ljudi koji su umrli od iznenadne neočekivane smrti od epilepsije“, rekao je Rodrigez-Viljegas. „I odlučio sam da želim da učinim nešto da pomognem.“
Njen plan je bio da dizajnira nenametljiv uređaj koji bi pacijenti nosili noću i koji bi upozorio njih ili člana porodice kada se pojavi problem.
Ali pošto je ovo granično istraživanje, a ne razvoj proizvoda, morala je da uzme u obzir nove kliničke dokaze koji doprinose složenosti.
„Mislio sam da to možemo da uradimo praćenjem apneje, ali sada znam da je komplikovanije od toga“, rekao je Rodrigez-Viljegas.
Deo izazova je i to što uređaj ne može da u 3 sata ujutro daje roditeljima nepotrebna upozorenja da je njihovo dete u opasnosti od smrti. Mora biti ultra-pouzdan.
„Ono što smo videli je da pacijenti sa epilepsijom imaju apneju u snu, ali velika većina apneja je zapravo veoma kratka“, rekao je Rodriguez-Villegas.
Uređaj bi morao da ignoriše ove kratke periode kako lažni alarmi ne bi izazvali nepotrebnu anksioznost i odvratili ljude od upotrebe.
Sada Rodriguez-Villegas ima za cilj da proizvede alarmni sistem dizajniran da bude što je moguće sigurniji. Bio bi zasnovan na podacima iz aparata koji bi mogao da prati disanje, srčane ritmove, nivoe zasićenosti kiseonikom, glasovne zvukove, pa čak i položaj spavanja.
Najbolji scenario je da bi neka vrsta uređaja, koja se nosi oko ili na vratu, mogla biti dostupna za pet godina, kaže Rodriguez-Villegas. Ali ona je signalizirala da bi to moglo potrajati duže.
Po povratku u Španiju, Blankuezova slušalica za upozorenje na napad je dostupna za oko 1.700 evra. Takođe je dostupan u Velikoj Britaniji, a uskoro će biti i u Nemačkoj.
„Potrebno nam je rešenje za osobe sa epilepsijom koje će im omogućiti da se bave svakodnevnim aktivnostima“, rekao je Blankez.
