Procene pokazuju porast anksioznih i depresivnih poremećaja za više od 25 posto tokom prve godine pandemije.
Pandemija COVID-a 19 stvorila je globalnu krizu mentalnog zdravlja, podstičući stresove i potkopavajući mentalno zdravlje miliona ljudi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u povodu obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra.
Još prije pandemije procenjuje se da je jedna od osam osoba u svijetu živjela s mentalnim poremećajem, a COVID je dodatno mnoge aspekte mentalnog zdravlja doveo u pitanje, upozorava WHO te poziva da mentalno zdravlje i dobrobit postanu globalni prioritet, prenosi Fena.
U prethodnom periodu, usluge mentalnog zdravstva ozbiljno su poremećene, a razlike u lečenju mentalnih poremećaja između bogatih i siromašnih dodatno su se povećale.
Usluga, veština i finansijskih sredstava dostupnih za mentalno zdravlje u mnogim je zemljama i dalje nedovoljno, ističe SZO i poziva na jačanje nege kako bi kompletan spektar potreba mentalnog zdravlja bio zadovoljen kroz mrežu dostupnih, pristupačnih i kvalitetnih usluga i podrške u zajednici.
Prvi znakovi smetnji i problema mentalnoga zdravlja najčešće se javljaju već u doba detinjstva i adolescencije, a ako ne dobiju potrebnu pažnju i tretman, mogu imati značajan uticaj na dalji život.
Istraživanja pokazuju da je zdravstvena pismenost odraslih značajna u zaštiti mentalnog zdravlja dece i mladih jer znači rano prepoznavanje, odgovarajuće reagovanje i destigmatizaciju.
Prema procenama SZO-a, oko milijardu ljudi ima mentalni poremećaj i svako može biti pogođen. Depresija je vodeći uzrok invaliditeta u celom svijetu i veliki je doprinos ukupnom globalnom opterećenju bolestima.
