Rizik od moždanog udara povezan je sa visokim noćnim temperaturama, upozoravaju naučnici. Ovo otkriće postavlja pitanje zabrinutosti za javno zdravlje širom sveta, posebno s obzirom na globalno zagrevanje.
Analizirajući noćne temperature u odnosu na slučajeve moždanog udara zabeležene u Augzburgu, Nemačka, tokom 15 godina, istraživački tim pod vođstvom Helmholc Minhena otkrio je značajno povećanje rizika od moždanog udara u danima kada su zabeležene visoke noćne temperature. Posebno su ranjive starije osobe i žene.
Epidemiolog Aleksandra Šnajder iz Helmholc Minhena ističe važnost razumevanja uticaja visokih noćnih temperatura na zdravlje. Kako klimatske promene uzrokuju brži rast noćnih temperatura u poređenju sa dnevnim, ovo istraživanje postaje od suštinskog značaja.
Studija je obuhvatila 11.037 kliničkih slučajeva moždanog udara u Univerzitetskoj bolnici Augsburg u periodu od 2006. do 2020. godine. Ukupni rizik od moždanog udara povećao se za 7 procenata tokom noći koje su klasifikovane kao „tropske“.
Definicija tropske noći u istraživanju podrazumeva temperaturu iznad 14,6 °C. Ove noći činile su najtoplijih 5 procenata noći tokom istraživanog perioda.
Pored toga, primećen je porast broja slučajeva moždanog udara tokom vremena. Od 2006. do 2012. godine, vruće noći su bile povezane sa dva dodatna slučaja moždanog udara godišnje, dok su od 2013. do 2020. godine vruće noći imale veze sa 33 dodatna slučaja godišnje. Ovo odražava trend sve viših temperatura kroz godine.
Istraživači ističu da iza ovih statistika mogu stajati različiti faktori, uključujući veću mogućnost dehidracije koja je već poznata kao faktor rizika za moždani udar. Ograničen pristup tehnologiji poput klimatizacije takođe može imati ulogu u ovom kontekstu.
U zaključku, istraživači ukazuju da promene u osnovnim faktorima kao što su klimatski uslovi, faktori rizika za moždani udar i socioekonomski uslovi mogu doprineti povećanoj podložnosti noćnim toplotnim udarima tokom vremena. Stoga je važno usredsrediti se na urbanističko planiranje i zdravstveni sistem kako bi se smanjio rizik povezan sa porastom noćnih temperatura.
Studija objavljena u Evropskom časopisu za srce predstavlja korak ka boljem razumevanju veze između noćnih temperatura i rizika od moždanog udara. Tim iza istraživanja nada se da će rezultati doprineti unapređenju preventivnih mera, omogućavajući bolnicama da se pripreme za vruće noći i da najranjivije članove zajednice upoznaju sa potencijalnim rizicima.
Napori se takođe mogu usmeriti na smanjenje uticaja urbanih toplotnih ostrva noću, a prethodne studije već su istraživale strategije poput strategijskog zelenog sadržaja radi smanjenja gradske toplote.
Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere, broj slučajeva moždanog udara mogao bi nastaviti da raste. Ipak, potrebno je sprovesti daljnja istraživanja u većim grupama i širom sveta kako bi se potvrdila veza između noćnih temperatura i rizika od moždanog udara.
