Demencija je bolest mozga koja utiče na mentalne kapacitete kao što su pamćenje, jezik ili sposobnost pojedinca da razume i nosi se sa emocijama. Među različitim tipovima demencije, demencija sa Levijevim telima (DLB) je relativno česta demencija.
Nedavno je postojao interes da se bolje razume da li pol i rod igraju ulogu u DLB. Dve nedavne publikacije istraživača sa Instituta Karolinska bave se ovim pitanjem o polnim razlikama u DLB.
Nega demencije se udaljava od lečenja svih pacijenata istim pristupom. Umesto toga, individualne karakteristike pacijenata, na primer, njihov pol, starost, način života ili prethodna lična istorija, utiču na to kako se demencija otkriva i leči. Ovaj individualizovani pristup je posebno važan kod bolesti koje su veoma različito izražene kod pacijenata, kao što je demencija sa Levijevim telima (DLB).
Već dugi niz godina poznato je da seks mora imati važnu ulogu u DLB, pošto je mnogo više muškaraca nego žena sa DLB. Međutim, razlozi za ovaj nalaz nisu u potpunosti shvaćeni.
Nedavna istraživanja su pomogla da se razjasni da, na primer, muškarci i žene sa DLB pokazuju različite simptome. Dok muškarci sa DLB imaju veću verovatnoću da dožive poremećaje u snu i probleme sa kretanjem, žene sa DLB imaju tendenciju da dožive više vizuelnih halucinacija.
Prošlog decembra 2023. dr Havijer Oltra i kolege u laboratoriji Fereira objavili su studiju koja je pomogla da unapredimo naše razumevanje o tome kako bolest utiče na mozak muškaraca i žena sa DLB. Dr. Oltra, Habich, Ferreira i kolege su predvodili veliku međunarodnu saradnju između istraživača sa Instituta Karolinska, Univerziteta u Barseloni, Evropskog DLB konzorcijuma i Klinike Mejo u Ročesteru, SAD, delimično uz pomoć saradnje Klinike Mejo i Instituta Karolinska.
Istraživači su zajedno postavili pitanje kako pol pacijenta utiče na gubitak moždane materije u DLB. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u Alchajmerovoj bolesti i demenciji.
Da bi odgovorili na pitanje, dr Oltra, Habich, Ferreira i kolege analizirali su najveći svetski skup podataka DLB slika koji uključuje podatke od 442 pacijenta iz 14 centara širom Evrope i klinike Maio u SAD.
Istraživači su primenili dve različite metode da definišu gubitak moždane materije. Za prvi metod, specijalizovani lekar je vizuelno pregledao slike mozga i procenio da li se gubitak moždane materije javlja u velikim delovima mozga.
Taj metod je jednostavan, ali relevantan jer je to pristup koji se danas primenjuje u kliničkoj rutini, čime se olakšava prenošenje nalaza sa istraživanja na kliniku. Drugi metod je koristio naprednu i automatizovanu proceduru za procenu gubitka moždane materije u manjim regionima mozga.
Studija je otkrila da muškarci sa DLB gube više moždane materije od žena sa DLB u mnogim regionima mozga, ali posebno u regionima na prednjem delu mozga (frontalni režanj). Zanimljivo je da su ove polne razlike bile izraženije u mlađoj dobi pacijenata i smanjene u starijim godinama, pri čemu su razlike između žena i muškaraca sa DLB nestale oko 75 godina.
Istraživači su takođe pokazali da je regionalni gubitak moždane materije kod muškaraca povezan sa kognitivnim problemima i prisustvom vizuelnih halucinacija.
