Ekrani mogu izgledati kao šifra za varanje za roditeljstvo, nudeći kratak predah od reske buke i nadrealističkih nestašluka dovoljno dugo da se uradi nešto prijatno kao što je pranje sudova ili pripremanje ručka.
Ipak, iako vreme ispred ekrana može biti bezopasno ili čak bogato umereno, još uvek ima zamki. Ekrani mogu odvratiti decu od fizičke aktivnosti i maštovite igre, na primer, i mogu usporiti razvoj kritičnih veština poput emocionalne samoregulacije ako se prekomerno koriste.
Prema novoj studiji, vreme pred ekranom za bebe i malu decu je takođe povezano sa dodatnim rizikom koji mnogi roditelji možda nisu uzeli u obzir: razvoj atipičnih ponašanja senzorne obrade.
Deca koja su provela više vremena gledajući TV ili druge video zapise pre 2. godine imala su veću verovatnoću da razviju ova atipična ponašanja pre 3. godine, izveštavaju autori studije, a izgleda da se verovatnoća povećava sa više vremena ispred ekrana dnevno.
Ponašanje uključuje „traženje senzacija“ i „izbegavanje senzacija“ – kada dete traži intenzivniju senzornu stimulaciju ili je više nesklono intenzivnim senzacijama, respektivno – kao i „nisku registraciju“, nižu osetljivost ili sporiji odgovor na stimulans.
Ponašanja poput ovih mogu ponuditi tragove o detetovim veštinama senzorne obrade ili sposobnosti njihovog tela da tumači senzorni unos i proizvede odgovarajući odgovor, primećuju istraživači.
Studija je koristila podatke iz američke Nacionalne studije za decu, nepotpune velike kohortne studije dizajnirane da istražuje uticaje životne sredine na zdravlje i razvoj dece.
Iako su američki nacionalni instituti za zdravlje otkazali NCS ranije nego što je planirano 2014. godine, podaci su već prikupljeni od oko 5.000 dece, napominju autori nove studije.
To uključuje podatke o izloženosti bebama i mališanima na ekranu u dobi od 12, 18 i 24 meseca, čiji su mnogi roditelji ili staratelji takođe kasnije popunili Senzorni profil odojčadi/male dece, upitnik osmišljen da rasvetli senzornu obradu male dece. veštine.
ITSP može pomoći u otkrivanju obrazaca niske registracije ili traženja senzacija, ocenjujući decu kao nisku, tipičnu ili visoku na osnovu njihove učestalosti različitih čulnih ponašanja.
Starateljima je postavljeno pitanje sa 12 meseci: „Da li vaše dete gleda TV i/ili DVD?“, dok je pitanje prošireno na 18 i 24 meseca: „U poslednjih 30 dana, u proseku, koliko sati dnevno je vaše dete gledalo TV i/ili DVD?“
Nova studija zasnovana je na odgovorima staratelja o 1.471 detetu zabeleženim između 2011. i 2014. godine.
Za jednogodišnjake, svako vreme koje je provelo ispred ekrana tokom njihove prve godine – za razliku od uopšte – bilo je povezano sa 105 procenata većom verovatnoćom da će kasnije pokazati visoko umesto tipičnih senzornih ponašanja povezanih sa niskom registracijom u 33 meseca.
Za decu od 18 meseci, svaki dodatni sat vremena ispred ekrana dnevno je bio povezan sa 23 procenta većom šansom da kasnije ispolje visoko senzorno ponašanje u vezi sa izbegavanjem senzacija i niskom registracijom do 33 meseca.
A među dvogodišnjacima, svaki dodatni sat dnevnog vremena ispred ekrana bio je povezan sa 20 posto većom verovatnoćom traženja visokih senzacija, senzorne osetljivosti i izbegavanja senzacija u narednoj godini, pokazalo je istraživanje.
Pošto su kontrolisali mnoge druge faktore – kao što su starost, istorijat zdravlja, obrazovanje negovatelja i koliko često se dete igra ili šeta sa negovateljima – istraživači kažu da njihovi nalazi ukazuju na vreme pred ekranom kao značajan faktor, iako je još potrebno više istraživanja da bi se utvrdilo ako postoji neka uzročna veza.
Imajući u vidu veze pronađene u ovoj studiji, njeni autori kažu da ova atipična ponašanja senzorne obrade mogu pripadati prepunom polju zdravstvenih problema povezanih sa vremenom pred ekranom za malu decu, uključujući probleme sa spavanjem, kašnjenje u jeziku, probleme u ponašanju i poremećaj autističnog spektra.
„Ova asocijacija bi mogla imati važne implikacije za poremećaj pažnje i hiperaktivnost i autizam, jer je atipična senzorna obrada mnogo zastupljenija u ovim populacijama“, kaže psihijatar Univerziteta Drekel Karen Heffler.
„Ponašanje koje se ponavlja, kao što je ono koje se vidi kod poremećaja iz autističnog spektra, je u velikoj korelaciji sa atipičnom senzornom obradom“, kaže Hefler. „Budući rad može da utvrdi da li bi vreme pred ekranom u ranom životu moglo da podstakne senzornu hiperpovezanost mozga koja se vidi kod poremećaja iz spektra autizma, kao što su pojačani odgovori mozga na senzornu stimulaciju.
Kod dece sa ASD-om, atipična senzorna obrada je povezana sa hiperaktivnošću, razdražljivošću, društvenim poteškoćama i drugim potencijalno problematičnim ponašanjima. Prethodna istraživanja to takođe povezuju sa problemima uključujući anksioznost i oštećenu izvršnu funkciju kod dece sa ADHD-om.
„Uzimajući u obzir ovu vezu između dugog vremena ispred ekrana i rastuće liste problema u razvoju i ponašanju, može biti korisno za malu decu koja pokazuju ove simptome da prođu kroz period smanjenja vremena ispred ekrana, zajedno sa praksama senzorne obrade koje pružaju radni terapeuti“, kaže Hefler.
Mnogi stručnjaci već predlažu izbegavanje ekrana pre 2 godine, sa izuzecima za video ćaskanje uživo, i ograničavanje na oko sat vremena dnevno za uzrast od 2 do 5 godina.
„Obuka i obrazovanje roditelja su ključni za minimiziranje ili, nadamo se, čak i za izbegavanje vremena pred ekranom kod dece mlađe od dve godine“, kaže psihijatar sa Univerziteta Drekel Dejvid Benet.
Studija je objavljena u JAMA Pedijatrija.
