Studija objavljena prošlog meseca u časopisu Sleep Health otkrila je da je redovno dremanje povezano sa većim volumenom mozga i može ukazivati na svojstva dremanja protiv starenja.
Dok su prošla istraživanja proučavala mozak ljudi i navike spavanja i stvarala korelacije, ova studija – sa globalnom saradnjom, uključujući Harvardsku medicinsku školu – napravila je korak dalje u analizi gena učesnika kako bi locirala specifične osobine povezane sa dremkanjem. Allegheni Health Network Center for Sleep Medicine smatra da je to korak u pravom smeru za učenje više o snu i spoznaji.
Procenjuje se da jedna od tri odrasle osobe u SAD ne spava dovoljno (u proseku 7 do 8 sati noću), a da oko 18% Amerikanaca ima poremećaj sna. Tinejdžerima je potrebno više sna nego odraslima, da bi se prilagodili mozgu u razvoju. Hronični loš san može smanjiti imunološku funkciju i povećati rizik od visokog krvnog pritiska, dijabetesa i drugih zdravstvenih stanja.
Međutim, snažna dremka – koja se karakteriše kao namerno spavanje od 15 do 30 minuta, obično popodne – može privremeno osloboditi teret deficita sna, a neke studije su pokazale da imaju koristi za kogniciju.
Istraživači nove studije pitali su ljude od 40 do 69 godina o njihovim navikama da dremaju: Da li su spavali redovno, ponekad ili retko? Zatim su pročešljali genome učesnika da bi pronašli sličnosti. Uzorak studije došao je od više od 300.000 ljudi koji su se registrovali u UK Biobank, ogromnom konzorcijumu genetskih i medicinskih podataka učesnika. Program za istraživanje svih nas Nacionalnog instituta za zdravlje, čiji je Pit partner, sličan je program zasnovan na kohorti, ali je rekao da još nema podatke za sprovođenje slične studije, rekao je portparol NIH-a.
Kod onih koji su redovno dremali, otkrili su da su specifični geni konzistentni u celoj kohorti koji su bili povezani sa ponašanjem u dremanju, što sugeriše da su neke navike spavanja ukorenjene.
„Iako naše pitanje nije nužno jedinstveno, naš pristup jeste“, rekao je Hasan Dašti, pomoćnik istraživača za anesteziju, intenzivnu negu i medicinu protiv bolova na Institutu za istraživanje opšte bolnice u Masačusetsu, profesor anestezije na Harvardskoj medicinskoj školi i autor studije.
Varijable kao što su bolest, depresija, poremećaji spavanja i loš kvalitet sna mogu uticati na sklonost osobe da drijema, što otežava otkrivanje pravog razloga za dremanje u naučnoj studiji. Ali gledanje na gene, koje osoba ima tokom svog života, može pomoći da se isključe neki od tih zbunjujućih. „Oslanjanje na genetiku je moćno sredstvo jer sada možemo da kontrolišemo te varijable“, rekao je Dašti.
Pored gena za dremanje koji se dele među onima koji su redovno dremali, istraživači su takođe otkrili da su oni koji su prijavili da dremaju imali veći ukupni volumen mozga u poređenju sa onima koji su dremali samo ponekad ili uopšte nisu.
U prethodnim studijama zapremina mozga je bila mera ukupnog zdravlja mozga i sklonosti starenju, jer mozak koji stari ima tendenciju da se smanjuje. U ovoj studiji, istraživači su procenili da je veličina mozga onih koji su dremali bila zaštitna od starenja od 2,6 do 6,5 godina.
„Dremanje ima zaštitni efekat na celokupno zdravlje mozga“, rekao je Dašti.
Studija je takođe posmatrala markere kognicije, kao što su vreme reakcije, vizuelna memorija i veličina hipokampusa učesnika – region duboko u mozgu koji je u velikoj meri odgovoran za pamćenje. Istraživači nisu pronašli korelaciju između redovnog dremanja i ovih funkcionalnih mera spoznaje, za koje su rekli da ih je iznenadilo, jer su prethodna istraživanja otkrila prednosti dremanja na ovim merama.
Daniel Shade, medicinski direktor Centra za poremećaje spavanja AHN i specijalista za medicinu spavanja sa sertifikatom odbora, rekao je kao i svaka studija, i ova ima neke prednosti i neke nedostatke.
„Obim mozga je lep kao anatomski nalaz, ali to nije funkcionalni nalaz“, rekao je on, što znači da rezultati ne signaliziraju da je veći mozak povezan sa funkcionalnim promenama poput boljeg vremena reakcije ili memorije. „Bio sam iznenađen što nisam video [to].“ Shade nije bio uključen u istraživanje. On je rekao da je studija odlična osnova za nadogradnju naučnih saznanja o vezama između sna, drijemanja i demencije, od koje pati više od 7 miliona Amerikanaca. „Ovo počinje da pokazuje pravce kuda treba da idemo sa istraživanjem“, rekao je on.
Budući da je i istraživač i kliničar u klinici za spavanje, Šejd je mislio da je genetička komponenta novi dodatak studiji i da delimično odražava ono što on vidi na klinici. Neki ljudi dnevno spavaju i to su samo oni, a drugi ne mogu da spavaju“, rekao je on. „Ako ne treba da dremaš, ne bi trebalo.
Dashti je ponovio ovo: „Čak i sa ovim nalazima, nikada ne bih preporučio ljudima da počnu da dremuckaju ako im to nije potrebno. Međutim, ako osećate potrebu, dremanje je u redu.“
Važno je prepoznati, rekli su oba istraživača, da snažna dremka ne može izbrisati hroničan loš san.
„Ako stalno spavate šest sati, ostvarićete deficit sna“, rekao je Šejd. „Kratko spavanje će povećati pažnju na period od nekoliko sati, ali ono što [oni] neće uraditi je da nadoknade već postojeći dug za spavanje.
Kada ostanemo budni duge sate i zaostajemo u pravilnom snu, u našim telima se nakuplja hemikalija koja se zove adenozin, što uzrokuje da se osećamo pospano (kofein je blokator adenozina). Ovo ponašanje, rekao je Shade, takođe promoviše neku vrstu proinflamatornog odgovora, jer proteini koji se nazivaju citokini povećavaju proizvodnju. Dremanje može smanjiti ovaj pritisak u snu, privremeno ublažavajući potrebu za spavanjem, koja se povećava tokom dana.
I dok je genetska analiza dala više dokaza da je ovo zaštitno ponašanje drijemanja ukorenjeno kod nekih ljudi, takođe bi moglo biti tačno da ljudi koji redovno drijemaju mogu to da urade na osnovu drugih ponuđenih pogodnosti.
„Oni imaju gen, ali imaju i priliku“, rekao je Shade.
„Dnevno dremanje je privilegija i luksuz“, rekla je Dašti. „Ovi ljudi imaju udoban krevet i imaju vremena tokom dana da odspavaju.“ A ovo bi moglo signalizirati da te populacije takođe uživaju u drugim zdravstvenim beneficijama.
Koristeći UK Biobank, učesnici studije su bili samo beli Evropljani, tako da postoji prilika da se studija ponovi u raznovrsnijoj kohorti. Šejd je takođe predložio mogućnost longitudinalne studije, koja bi posmatrala navike ljudi da dremaju tokom višegodišnjeg perioda i pratila ko dobija demenciju, a ko ne.
Takođe je bio zainteresovan da vidi aspekt dremanja i pamćenja studije koji se dalje istražuje. „Bilo bi sjajno videti funkcionalnu korelaciju, ali to je verovatno njihov sledeći korak“, rekao je Šejd.
Istraživači su ponovili da osećaj izuzetno pospanosti tokom dana, dugotrajno spavanje noću (obično 10 sati ili više) ili duže dremanje od oko 2 sata može biti znak osnovnog problema koji treba da proveri specijalista za spavanje ako ovi problemi potraju. . Dremanje treba da bude namerno, od 15 do 30 minuta.
„Ne želimo da koristimo dremku kao mehanizam za kompenzaciju lošeg sna“, rekla je Dašti.
