Nedavni izveštaj potvrđuje da je srčana bolest vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Američkim Državama, sa jednim smrtnim slučajem svakih 34 sekundi. Dr. Keith Churchvavell, predsednik Američke udruženje za srčane bolesti, upozorava da su ove alarmantne statistike razlog za zabrinutost za celo društvo, s obzirom da mnogi izgubljeni životi pripadaju našim prijateljima i porodici.
Prema najnovijim podacima, u 2022. godini je zabeleženo 941.652 smrtnih slučajeva od srčanih bolesti u SAD, što čini značajan broj među ukupnim smrtnim ishodima. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) beleže da su smrtni slučajevi od srčanih bolesti premašili broj umrlih od raka, nesreća i čak COVID-19.
Dr. Churchvavell ističe da su srčane bolesti i moždani udar i dalje među vodećim uzrocima smrti, nadmašujući ukupan broj smrtnih slučajeva od karcinoma i nesreća zajedno. Faktori rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost su i dalje u porastu, što može značajno uticati na zdravlje odraslog stanovništva u budućnosti.
Univerzitetski kardiolog, Dr. Dhruv Kazi sa Harvarda, ističe da novi podaci, posebno vezani za decu i adolescente, mogu imati uticaj na njihove životne navike usled pandemije COVID-19.
Jedan od ključnih faktora rizika za srčane bolesti je loša ishrana, pri čemu većina Amerikanaca ne konzumira dovoljno zdrave i neprerađene hrane. Preporučuje se ishrana bazirana na biljkama ili vegetarijanska ishrana za očuvanje zdravlja srca, uz redovno spavanje, vežbanje i upravljanje stresom.
Izveštaj naglašava da životni izbori, kao što su obrazovanje, prihod i okruženje, imaju značajan uticaj na ishranu i druge životne navike. Visoki troškovi hrane, na primer, mogu sprečiti ljude da biraju zdravije opcije ishrane.
Marginalizovane grupe i dalje se suočavaju sa izazovima u pravljenju zdravih izbora, što ih čini podložnijim faktorima rizika za srčane bolesti. Prema izveštaju, crna populacija ima najvišu stopu kardiovaskularnih smrtnosti povezanih sa gojaznošću, dok sledi američka indijanska populacija i Aljaska eskimi.
Pozitivna vest je da je stopa pušenja značajno opala sa 42% na 11,5% među američkim odraslima od 1960-ih godina. Dr. Latha PalaniaPpan sa Stanford univerziteta ističe da prekomerna težina sada predstavlja veći rizik za zdravlje od pušenja, iako su stope pušenja u opadanju.
Nivoi holesterola su takođe u padu, što sugeriše da se povećana svest o rizicima visokog holesterola pozitivno odražava na zdravlje srca. Dr. Kazi naglašava potrebu za prilagođenim intervencijama među populacijom visokog rizika, ističući važnost dostupnosti terapija ljudima kojima su najpotrebnije.
Nacionalni institut za zdravlje preporučuje redovne testove za srčane bolesti od 20. godine, posebno ako postoji porodična istorija srčanih oboljenja. Ovi testovi obuhvataju merenje krvnog pritiska, holesterola i nivoa glukoze.
Iako su napravljeni značajni koraci u borbi protiv srčanih bolesti tokom proteklih decenija, još uvek postoji mnogo posla koji treba obaviti kako bi se smanjila stopa smrtnosti od ovih oboljenja.
