Dodavanje fluorida u vodu za piće u zajednici je široko rangirano među najvećim dostignućima javnog zdravlja 20. veka, zahvaljujući zaštiti koju pruža od karijesa.
Fluorizacija vode se takođe smatra bezbednom, sa malo dokaza o riziku koji proizilaze iz generacija istraživanja i primene u stvarnom svetu širom sveta. Na nivoima koji se nalaze u većini javnih vodovoda, stručnjaci se generalno slažu da nemamo čega da se plašimo fluorida.
Dok zabrinutost oko fluorisanja vode obično proizilazi iz mitova, istraživanja nagoveštavaju opasnosti od izuzetno visokih nivoa fluorida koji su znatno iznad onih koji se nalaze u većini vodovoda u zajednici.
Prema novoj studiji, dugotrajna konzumacija takve vode ima zabrinjavajuće veze sa kognitivnim oštećenjima kod dece.
Ovo je bila relativno mala pilot studija i ostaje nejasno da li postoji uzročna veza između izloženosti fluoru i neurotoksičnosti, kaže glavni autor Tevodros Godebo, geohemičar za životnu sredinu sa Univerziteta Tulane.
Ali s obzirom na ulog, dodaje on, ovo pitanje zahteva kontinuirano ispitivanje naučnika.
„Iako su potrebne dalje epidemiološke studije da bi se potvrdili nalazi, ovi rezultati doprinose rastućoj zabrinutosti oko potencijalnih neurotoksičnih efekata fluorida, posebno tokom ranog razvoja mozga i detinjstva“, kaže Godebo.
„Ovi testovi su potvrdili jasnu povezanost između visokog sadržaja fluora i kognitivnog oštećenja“, dodaje on.
Godebo i njegove kolege su sproveli studiju u ruralnoj Etiopiji, gde se mnoge poljoprivredne zajednice oslanjaju na vodu iz bunara sa različitim nivoima prirodnog fluorida, koji se kreće od 0,4 do 15,5 miligrama po litru, primećuju istraživači.
Za kontekst, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje nivoe ispod 1,5 mg fluorida za svaki litar vode za piće, dok Američka agencija za zaštitu životne sredine primenjuje maksimalni nivo od 4,0 mg/L širom zemlje.
Autori studije regrutovali su 74 dece uzrasta od 5 do 14 godina, koristili kombinaciju metoda za procenu njihovih kognitivnih sposobnosti i tražili korelaciju između njihovih rezultata i nivoa fluora u vodi za piće u njihovoj zajednici.
Jedan kognitivni test se oslanjao na kriterijume za crtanje figura, za koje istraživači primećuju da je korišćen u prethodnim studijama za procenu kognicije dece. Zamolili su decu da nacrtaju poznati predmet, poput kuće ili magarca, i ocenili ih na osnovu uključivanja ili izostavljanja određenih detalja.
Deca su takođe polagala kompjuterizovani test pamćenja, koji se smatra jezičkim i kulturno neutralnim, osetljivim na prostorno učenje i pamćenje. Medijalni temporalni režanj mozga je uključen u te zadatke, objašnjavaju istraživači, i smatra se da je jako pogođen toksičnošću fluora.
Veća izloženost fluoridu u vodi za piće bila je povezana sa više grešaka i na testovima crtanja i pamćenja, pokazalo je istraživanje, iako, kako istraživači priznaju, to ne znači nužno da je veća izloženost odgovorna za niže rezultate.
Javna fluorizacija vode počela je 1940-ih u Sjedinjenim Državama i od tada je postala široko rasprostranjena mera javnog zdravlja širom sveta. Ali u zajednicama koje se oslanjaju na vodu iz bunara, istraživanja sugerišu da varijacije u prirodnim nivoima fluorida mogu predstavljati opasnost.
Bunarska voda iz područja bogatih mineralima koji sadrže fluor često sadrži i do 10 mg fluora po litru, prema SZO, iako je u ekstremnim slučajevima izmeren nivo prirodnog fluorida preko 2.000 mg/L.
Prethodna istraživanja su objavila veze između prekomerne potrošnje fluora i kognitivnih oštećenja, ističu autori nove studije, dok istraživanja na neljudskim životinjama sugerišu da fluor može da pređe placentnu i krvno-moždanu barijeru.
Milioni ljudi širom sveta mogu biti izloženi visokim nivoima fluora u vodi za piće, dodaju istraživači, navodeći Rift Vallei u Etiopiji kao optimalno istraživačko područje za proučavanje mogućnosti zdravstvenih efekata.
Region je relativno siguran od zbunjujućih varijabli, objašnjavaju oni, zbog niske varijabilnosti faktora životnog stila i dosledne izloženosti stabilnim nivoima prirodnog fluorida.
„Imamo jedinstvenu priliku da proučavamo zajednice sa niskim sadržajem fluora u istom okruženju kao i zajednice sa visokim sadržajem fluorida, tako da možemo da utvrdimo da li je fluor neurotoksičan na niskim nivoima“, kaže Godebo.
„Takve studije su važne za javnost i vladine agencije da bi se utvrdila bezbednost i rizik od fluorizacije vode u sistemima za snabdevanje pijaćom vodom.
