Adderall je efikasan tretman za poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD), ali nagli porast u broju recepata u SAD u poslednje dve decenije izazvao je zabrinutost među istraživačima zbog retkih, ali ozbiljnih neželjenih efekata.
U upečatljivoj novoj studiji objavljenoj u četvrtak, tim predvođen psihijatrom Lauren Moran iz Mass General Brigham u Bostonu otkrio je da se pojedinci koji uzimaju visoke doze stimulansa suočavaju sa više od petostruko povećanim rizikom od razvoja psihoze ili manije.
Ključni faktori uključuju nedostatak smernica za gornje doze i primetan porast broja mladih odraslih koji koriste lek od pandemije Covid-19, vođen velikim delom porastom pružalaca telemedicine.
Moran je rekla AFP-u da je njeno interesovanje poraslo tokom boravka u bolničkoj stacionarnoj jedinici koja leči studente u širem području Bostona.
„Upravo smo viđali mnogo ljudi koji dolaze bez mnogo psihijatrijske istorije, razvijajući prvu epizodu psihoze ili manije u kontekstu upotrebe stimulansa na recept“, rekla je ona.
Kada je Uprava za hranu i lekove postala svjesna takvih slučajeva 2000-ih, dodala je upozorenje na etiketu lijeka – ali je urađeno relativno malo istraživanja kako bi se kvantifikovale stope nuspojava ili kako su one povezane sa nivoom doze.
Za svoju istragu, Moran i kolege su pregledali elektronske zdravstvene kartone ljudi starosti od 16 do 35 godina koji su primljeni u bolnice Mas General Brigham između 2005. i 2019. To je tipično doba za pojavu psihoze ili gubljenja dodira sa stvarnošću.
Istraživači su identifikovali 1.374 osobe koje su doživjele svoju prvu epizodu psihoze ili manije – disruptivno stanje koje karakteriše visoka energija, neredovito ponašanje – i uporedili ih sa 2.748 kontrolnih pacijenata koji su hospitalizovani zbog drugih psihijatrijskih stanja.
Analizom upotrebe Adderall-a tokom prethodnog meseca i prilagođavanjem za druge varijable kao što je upotreba supstanci, oni su bili u mogućnosti da specifično odrede uticaj stimulansa.
Otkrili su da je kod onih koji su uzimali Adderall 2,68 puta veća verovatnoća da će biti hospitalizovani zbog psihoze ili manije u poređenju sa onima koji nisu – a to se povećalo na 5,28 puta više pri većim dozama od 40 miligrama i više.
Odvojena analiza nije otkrila povećan rizik kod Ritalina, drugog stimulansa koji je propisan za ADHD. Moran je sugerisao da bi to moglo biti zbog ključnih razlika u tome kako ova dva leka deluju.
Oba leka podižu nivoe dopamina, hemijskog glasnika koji je uključen u sistem nagrađivanja mozga, motivaciju i učenje. Međutim, dok Adderall, amfetamin, povećava oslobađanje dopamina, Ritalin deluje tako što blokira njegovu reapsorpciju.
Za Morana, kritični zaključak bila je potreba za jasnim gornjim granicama doze na etiketama. Sadašnja etiketa preporučuje lečenje pacijenata sa 20 miligrama, ali u praksi, lekari se veoma razlikuju u svojim receptima.
Ova varijabilnost delimično potiče od ozbiljnog oštećenja simptoma ADHD-a koji zahtevaju veće doze, ali Moran je povremeno primetio „nepažnju u propisivanju doze“, dok u drugim slučajevima pacijenti mogu „kupovati“ za lekara koji je spreman da prepiše ono što žele.
„Ljudi, uključujući kliničare, možda misle da mogu da eliminišu sve simptome ADHD-a, ali to nije realno očekivanje“, dodala je ona.
Kompanije za telemedicinu, posebno, bile su pod lupom zbog navodnog prevelikog propisivanja Adderall-a, doprinoseći nestašici za one kojima su lekovi zaista potrebni.
Uprava za borbu protiv droga, koja je predložila ukidanje telezdravstvenih recepata za Adderall, produžila ih je do kraja 2024. kao odgovor na značajne povratne informacije javnosti.