Mnoge nedavne studije pretpostavljaju da su stariji ljudi posebno izloženi riziku da umru od ekstremne vrućine kako se planeta zagreva. Nova studija mortaliteta u Meksiku okreće ovu pretpostavku naglavačke: pokazuje da se 75% smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom dešava među ljudima mlađim od 35 godina—veliki procenat njih u dobi od 18 do 35 godina, ili upravo grupa od koje se može očekivati da će biti najotporniji na toplotu.
„To je iznenađenje. Ovo su fiziološki najsnažniji ljudi u populaciji“, rekao je koautor studije Džefri Šrejder iz Centra za ekonomiju i politiku životne sredine, podružnice Klimatske škole Univerziteta Kolumbija. „Voleo bih da znam zašto je to tako.
Istraživači su odabrali Meksiko za studiju jer prikuplja veoma detaljne geografske podatke o smrtnosti i dnevnim temperaturama. Istraživači su došli do svojih zaključaka povezujući višak mortaliteta – to jest, broj smrtnih slučajeva iznad ili ispod proseka – sa temperaturama na takozvanoj skali vlažnog termometra, koja meri uvećane efekte toplote u kombinaciji sa vlažnošću.
Analiza je pokazala da je od 1998. do 2019. godine zemlja pretrpela oko 3.300 smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom godišnje. Od toga, skoro trećina se javila kod ljudi starosti od 18 do 35 godina – što je cifra koja je daleko od proporcije sa brojevima u toj starosnoj grupi. Takođe veoma ranjivi: deca mlađa od 5 godina, posebno bebe. Iznenađujuće, ljudi od 50 do 70 godina pretrpeli su najmanju smrtnost od toplote.
Na osnovu ovoga, „predviđamo, kako se klima zagreva, smrtnost uzrokovana toplotom će rasti, a mladi će najviše patiti“, rekao je ko-voditelj studije, R. Daniel Bressler, dr. kandidat u Kolumbijskom programu održivog razvoja.
Istraživači kažu da nekoliko faktora može biti na delu. Veća je verovatnoća da će se mladi ljudi baviti radom na otvorenom, uključujući poljoprivredu i građevinarstvo, pa su stoga više izloženi dehidraciji i toplotnom udaru. Isto važi i za unutrašnju proizvodnju u prostorima koji nemaju klimatizaciju.
„Ovo su mlađi ljudi, nisko na totemskom stubu, koji verovatno obavljaju lavovski deo teškog posla, sa nefleksibilnim radnim aranžmanima“, rekao je Shrader. Mladi odrasli takođe češće učestvuju u napornim sportovima na otvorenom, ističu istraživači.
Prethodna zasebna analiza meksičkih istraživača pokazala je da je veća vjerovatnoća da su smrtovnici radno sposobnih muškaraca naveli ekstremne vremenske prilike kao uzrok nego u drugim grupama.
Ranjivost odojčadi i male dece je bila nešto manje iznenađenje. Već je poznato da njihova tela brzo apsorbuju toplotu, a njihova sposobnost da se znoje, a samim tim i hlade, nije u potpunosti razvijena. Njihov imuni sistem se takođe još uvek razvija, što ih može učiniti žrtvama bolesti koje postaju sve češće sa vlažnom toplotom, uključujući bolesti koje se prenose vektorima i dijareje.
Popularni mediji često pretvaraju temperature vlažnog termometra u indekse toplote „stvarnog osećaja“ na Farenhajtovoj skali, gde brojevi mogu da variraju u zavisnosti od tačne kombinacije toplote i vlage. Prema studiji, temperature vlažnog termometra od oko 13 C (ekvivalentno 71 F sa 40% vlažnosti) su idealne za mlade ljude; u ovom opsegu, oni trpe minimalnu smrtnost.
Prethodna istraživanja su sugerisala da radnici počnu da se bore kada temperature vlažnog termometra dostignu oko 27 stepeni C, što bi odgovaralo 86 do 105 F, u zavisnosti od vlažnosti. Međutim, nova studija je otkrila da se najveći broj smrtnih slučajeva dogodio na temperaturama vlažnog termometra od samo 23 ili 24 C, delom zato što su se te temperature dešavale mnogo češće od onih viših, i tako su kumulativno izložile više ljudi opasnim uslovima.
Koristeći iste podatke o dnevnoj temperaturi i mortalitetu, istraživači su otkrili da su stariji ljudi umirali uglavnom ne od vrućine, već od skromne hladnoće. (Meksiko je uglavnom tropski i suptropski, ali ima mnogo klimatskih zona, uključujući područja na visokim nadmorskim visinama koja mogu postati relativno hladna.)
Između ostalog, stariji ljudi imaju nižu temperaturu jezgre, što ih čini osetljivijim na hladnoću. Kao odgovor, oni mogu biti skloni da ostanu u zatvorenom prostoru, gde se zarazne bolesti lakše šire.
Uprkos svekolikoj pažnji koja se pridaje opasnostima od globalnog zagrevanja, opsežna istraživanja su otkrila da je hladnoća, a ne toplota, trenutno najveći svetski uzrok smrtnosti od temperature, uključujući i Meksiko. Međutim, udeo smrtnih slučajeva izazvanih toplotom raste najmanje od 2000. godine i očekuje se da će se ovaj trend nastaviti.
Nova studija ima globalne implikacije, kažu istraživači. Meksiko je zemlja sa srednjim prihodima; po udjelu stanovništva do 35 godina je oko prosjeka, a oko 15% radnika je zaposleno u poljoprivredi.
Nasuprot tome, mnoge siromašnije, vruće zemlje, uglavnom u Africi i Aziji, imaju mnogo mlađu populaciju koja radi na ručnom radu u mnogo većim procentima. Dakle, ako je Meksiko neki pokazatelj, smrtnost uzrokovana toplotom u tim nacijama mogla bi biti velika.
Studija objavljena 2023. godine pokazala je da poljoprivredni radnici u mnogim siromašnim zemljama već sade i beru usred sve represivnije toplote i vlage.
Bresler je rekao da tim sada želi da učvrsti svoje zaključke širenjem istraživanja na druge zemlje, uključujući Sjedinjene Države i Brazil.
