Klinički dokazi sugerišu da su starije osobe u većem riziku od dobijanja virusnih infekcija. Prilično je primetno da stariji ljudi takođe imaju nižu srednju telesnu temperaturu. Međutim, efekti povećane telesne temperature na borbu protiv virusnih infekcija ostaju uglavnom neistraženi.
Tim japanskih istraživača je sada uspeo da premosti jaz povezujući višu telesnu temperaturu sa povećanom sposobnošću crevnih mikroorganizama ili „mikrobiote“ u borbi protiv infekcija. Njihova studija objavljena je u časopisu Nature Communications.
Da bi sproveli svoje eksperimente, tim je koristio miševe koji su bili izloženi toploti ili hladnoći na 4°C, 22°C ili 36°C nedelju dana pre infekcije virusom gripa. Nakon što je virusna infekcija izazvana, miševi izloženi hladnoći uglavnom su uginuli usled teške hipotermije, dok su miševi izloženi toploti bili visoko otporni na infekciju čak i pri rastućim dozama virusa.
„Miševi izloženi visokoj toploti podižu svoju bazalnu telesnu temperaturu iznad 38°C, omogućavajući im da proizvode više žučnih kiselina na način koji zavisi od mikrobiote creva“, primećuje dr Takeši Ičinohe sa Odeljenja za virusne infekcije Univerziteta u Tokiju, Japan.
Autori su spekulisali da signalizacija deoksiholne kiseline (DCA) iz mikrobiote creva i njenog receptora vezanog za plazma membranu „Takeda G-protein-coupled receptor 5” (TGR5) povećava otpornost domaćina na infekciju virusom gripa suzbijanjem replikacije virusa i oštećenja tkiva zavisnih od neutrofila.
Dok je radio na ovim eksperimentima, tim je primetio da su miševi zaraženi virusom gripa pokazali sniženu telesnu temperaturu skoro četiri dana nakon početka infekcije i da su se priljubili da bi ostali topli.
Tim je primetio slične rezultate nakon što je virus gripa zamenio SARS-CoV-2, a rezultati studije su takođe potvrđeni korišćenjem modela sirijskog hrčka. Njihovi eksperimenti su otkrili da telesna temperatura preko 38°C može povećati otpornost domaćina na infekcije virusom gripa i SARS-CoV-2. Štaviše, takođe su otkrili da je takvo povećanje telesne temperature kataliziralo ključne mikrobne reakcije creva, što je zauzvrat dovelo do proizvodnje sekundarnih žučnih kiselina. Ove kiseline mogu modulirati imuni odgovor i zaštititi domaćina od virusnih infekcija.
Dr Ičinohe objašnjava: „DCA i njegov agonist nuklearnog farnezoidnog Ks receptora (FKSR) štite sirijske hrčke od smrtonosne infekcije SARS-CoV-2. Štaviše, određene žučne kiseline su smanjene u plazmi pacijenata sa COVID-19 koji razviju umerenu I/II bolest u poređenju sa manjom ozbiljnošću grupe bolesti.“
Tim je zatim izvršio opsežnu analizu kako bi stekao uvid u precizne mehanizme koji su u osnovi otpornosti domaćina na virusne infekcije kod glodara izloženih toploti. Osim toga, utvrdili su i ulogu sekundarnih žučnih kiselina i receptora žučne kiseline u ublažavanju virusnih infekcija.
„Naš nalaz da smanjenje određenih žučnih kiselina u plazmi pacijenata sa umerenim I/II COVID-19 može pružiti uvid u varijabilnost kliničke manifestacije bolesti kod ljudi i omogućiti pristupe za ublažavanje ishoda COVID-19“, zaključuje dr Ičinohe.
Objavljena studija otkriva da aktivacija crevne mikrobiote koja zavisi od visoke telesne temperature povećava nivoe žučnih kiselina u serumu i crevima. Ovo potiskuje replikaciju virusa i inflamatorne odgovore koji prate infekcije gripom i SARS-CoV-2.
