Visok krvni pritisak (hipertenzija) izaziva zadebljanje krvnih sudova i otvrdnjavanje arterija (arterioskleroza). Studija koju su sproveli brazilski istraživači je po prvi put pokazala da se sličan fenomen javlja u plućima. Visok krvni pritisak očvršćava bronhije i povećava otpor disajnih puteva, narušavajući respiratorni kapacitet.
Uzorak studije činio je 731 muškarac i žena starijih od 60 godina, sa i bez visokog krvnog pritiska. Dizajniran je da istraži efekte hipertenzije na mehaniku pluća, otkrivajući gde i koliko visok krvni pritisak narušava funkciju pluća. Članak koji izveštava o nalazima objavljen je u časopisu Napredak u respiratornoj medicini.
„Naša analiza je pokazala da su subjekti koji su praktikovali redovne fizičke aktivnosti delovali delimično zaštićeni od otvrdnjavanja bronhija“, rekao je Rodolfo de Paula Vijeira, poslednji autor članka, za agenciju FAPESP. Vieira vodi Laboratoriju za plućnu imunologiju i vežbe na Institutu za nauku i tehnologiju Federalnog univerziteta u Sao Paulu (ICT-UNIFESP) u Sao Hoze dos Kamposu, država Sao Paulo, Brazil.
Istraživači su sproveli spirometrijske testove da bi procenili respiratornu funkciju i procenili mehaniku pluća impulsnom oscilometrijom, tehnikom koja koristi zvučne talase za merenje otpora normalnom kretanju vazduha u i iz pluća pri disanju u mirovanju.
Opšta mišićna snaga je merena pomoću dinamometra za rukovanje, a snaga respiratornih mišića je procenjena pomoću manovakuometra da bi se izmerio maksimalni inspiratorni i ekspiracioni pritisak. Učesnici su odgovarali na upitnike o intenzitetu i učestalosti fizičke aktivnosti, kao i na stavke vezane za kvalitet života.
Prema Vieiri, nalazi ističu potrebu za procenom respiratorne funkcije kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom, koji pogađa oko milijardu ljudi širom sveta.
„Odavno je poznato da hipertenzija narušava funkciju pluća, ali do sada mehanizam koji je uključen nije bio jasno shvaćen. Naši nalazi pokazuju da lekari treba da upućuju pacijente sa dijagnozom visokog krvnog pritiska kod specijaliste na testove za procenu funkcije pluća i mehanike, posebno starijih pacijentima takođe treba dati smernice o važnosti aktivnog načina života kako bi se izbeglo gubitak funkcije pluća zbog visokog krvnog pritiska“, rekao je Vieira.
Ranija istraživanja su pokazala da je funkcija pluća usko povezana sa sposobnošću pluća da se prošire i vrate u prethodno stanje (elastanca i otpor), i da je to najviše izmenjeno kod starijih pacijenata sa hipertenzijom.
„Očekuju se promene u mehanici pluća kao prirodni rezultat procesa starenja, ali u osnovi studija pokazuje da hipertenzija ubrzava otvrdnjavanje bronhija i da fizička vežba delimično drži ovaj proces na odstojanju“, objasnio je Vieira.
„Ovo je veoma važno jer što su bronhi sve otvrdnutiji, to je teže da vazduh ulazi i izlazi iz pluća. Dugoročno, ovaj ubrzani proces očvršćavanja bronhija otežava disanje starijim ljudima. Još gore, to je ciklus: niža zasićenost kiseonikom ubrzava proces starenja u celom organizmu.“
Posledice tu ne prestaju. „Ubrzanje starenja povećava rizik od raka, neprenosivih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, srčani udar i tromboza. Ovo naglašava važnost uključivanja brige o plućima u lečenje hipertenzije“, dodao je on.
U drugoj studiji koja još uvek nije objavljena, isti istraživači su analizirali odnos između fizičkog vežbanja i zaštite od otvrdnjavanja arterija i bronhija usled hipertenzije kod druge grupe od 150 starijih dobrovoljaca, fokusirajući se na stepen u kome je stepen rigidnosti može uticati na protok krvi i dovesti do aneurizme ili tromboze (hemodinamika). Volonteri su podvrgnuti tromesečnom protokolu obuke koji se sastoji od tri vežbe nedeljno.
„Fizičke vežbe su skoro eliminisale ove kardiovaskularne promene. Ovo još jednom dokazuje da fizička aktivnost mora biti deo života starijih ljudi. Ne postoji zdravo starenje sa sedentarizmom“, rekao je Vijeira.
