Žene koje imaju visok krvni pritisak pre nego što zatrudne mogu biti dvostruko veće od onih koje ne razviju kardiovaskularne bolesti u roku od jedne decenije nakon porođaja, otkriva novo istraživanje.
A ako njihova trudnoća uključuje komplikacije, postoji i do 10 puta veća verovatnoća da će razviti preuranjene kardiovaskularne probleme, prema studiji objavljenoj u petak u časopisu Hipertension.
Nalazi naglašavaju važnost skrininga krvnog pritiska za žene u reproduktivnom periodu i dodaju dokaze koji ukazuju na to da trudnoća može otkriti ili ubrzati osnovne srčane probleme, rekao je koautor studije Fergus McCarthi, perinatalni istraživač i viši predavač na odsjeku za akušerstvo i ginekologiju na Univerzitetski koledž Kork u Irskoj.
„Trudnoća može delovati kao prirodni test stresa koji otkriva latentnu kardiovaskularnu bolest u obliku komplikacija u trudnoći“, rekao je on. Ali nejasno je da li su te komplikacije „marker za težu hroničnu hipertenziju, ili da li drugi mehanizmi i atributi doprinose povećanom dugoročnom riziku od kardiovaskularnih bolesti povezanih sa njima“.
Procenjuje se da 9% žena u reproduktivnom dobu u SAD ima visok krvni pritisak – koji se naziva i hipertenzija – prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Među onima koji to rade, skoro 41% to ne upravlja, a skoro 17% čak i ne zna da ga ima. Prethodne studije su pokazale da visok krvni pritisak majke povećava rizik od životno opasnih problema za majku i bebu.
U novoj studiji, istraživači su analizirali vezu između hronične hipertenzije i nepovoljnih ishoda trudnoće na kasnijim kardiovaskularnim događajima, uključujući moždani udar, srčani udar, stabilnu i nestabilnu anginu, srčanu bolest, bolest perifernih arterija, aneurizmu abdominalne aorte, srčanu insuficijenciju i atrijalnu fibrilaciju.
Neželjeni ishodi trudnoće uključivali su preeklampsiju, gestacijsku hipertenziju, prevremeni porođaj, mrtvorođenost i ograničenje rasta fetusa. Žene kojima je dijagnostikovan visok krvni pritisak pre trudnoće ili pre 20 nedelja gestacije ili koje su uzimale lekove za snižavanje krvnog pritiska smatrale su se da imaju hroničnu hipertenziju.
Studija je obuhvatila 1,2 miliona žena do 49 godina koje su rodile između 1997. i 2016. One koje su imale kardiovaskularne bolesti ili dijabetes pre trudnoće bile su isključene. Žene su praćene u proseku 9,3 godine.
Sve u svemu, žene koje su imale visok krvni pritisak pre trudnoće suočile su se sa dvostrukim rizikom od kasnijih kardiovaskularnih problema u poređenju sa ženama bez hipertenzije. Najveći rizik su bile žene koje su imale visok krvni pritisak i komplikovane trudnoće.
U poređenju sa ženama bez hronične hipertenzije koje nisu imale komplikacije u trudnoći, žene koje su imale oba ova problema su se suočile sa 9,6 puta većom verovatnoćom razvoja srčane insuficijencije, 6,4 puta većom verovatnoćom od moždanog udara i imale su 2,8 puta veću verovatnoću da će razviti aterosklerozu ili nakupljanje plaka u arterijama. Čak i u poređenju sa ženama koje su imale hronični visok krvni pritisak, ali bez komplikacija u trudnoći, žene sa oba su se suočile sa dvostrukim rizikom od koronarne bolesti srca.
Žene koje su imale komplikacije u trudnoći, ali nisu imale visok krvni pritisak pre trudnoće, suočile su se sa ukupnim 50% većim rizikom od budućih kardiovaskularnih problema u poređenju sa onima bez hronične hipertenzije ili komplikacija u trudnoći.
„Moguće je da žene koje imaju nepovoljan ishod trudnoće aktiviraju nekoliko različitih bioloških puteva koji se možda neće isključiti nakon trudnoće“, rekla je dr Niša Parik, vanredni profesor kliničke medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku. „Slično kao ako imate srčani udar, vaša fiziologija nakon toga nije ista.“
Nalazi naglašavaju važnost skrininga žena koje razmišljaju o trudnoći kako bi krvni pritisak mogao da se kontroliše pre nego što to urade, rekao je Parik, koji nije bio uključen u istraživanje. „Žene često ni ne znaju da imaju visok krvni pritisak dok ne zatrudne i ne izmere ga tokom prenatalnih poseta“, rekla je ona.
Isto tako, treba preduzeti korake da se spreče komplikacije trudnoće kod žena sa istorijom visokog krvnog pritiska, rekla je ona. Jedan od načina da se to uradi je da im se daju niske doze aspirina u ranoj trudnoći, za koje se pokazalo da pomaže u sprečavanju komplikacije koja se zove preeklampsija kod žena sa visokim rizikom. Stanje karakteriše jak visok krvni pritisak nakon 20. nedelje trudnoće i proteini u urinu.
Imati istoriju komplikacija u trudnoći trebalo bi da podstakne hitniji pristup prevenciji kardiovaskularnih bolesti i njenih faktora rizika kroz strategije kao što su usvajanje ishrane zdrave za srce i povećanje fizičke aktivnosti, prema naučnoj izjavi AHA iz 2021. o nepovoljnim ishodima trudnoće i riziku od kardiovaskularnih bolesti .
Pošto žene često odlažu trudnoću do kasnijih godina rađanja, hronična hipertenzija – koja postaje sve prisutnija kako žene stare – sve je veći problem među novim majkama, rekao je Parikh. „Nije iznenađujuće ako žene rađaju u starijoj dobi da će imati veću prevalenciju hipertenzije. Otkrivanje i skrining za ovo su zaista važni.“