Nova studija Univerziteta u Upsali pokazuje da viši indeks telesne mase (BMI) povećava rizik od pet različitih reumatskih bolesti: reumatizma, osteoartritisa, gihta, psorijatičnog artritisa i inflamatornog spondilitisa. Istraživači su takođe primetili da je BMI bio jači faktor rizika za žene u odnosu na muškarce u smislu gihta i psorijatičnog artritisa. Studija je objavljena u časopisu Arthritis & Rheumatology.
„Rezultati studije pružaju bolje razumevanje rizika iza reumatskih bolesti i pokazuju da se niža telesna težina može koristiti kao intervencija za smanjenje rizika od obolevanja od reumatske bolesti“, objašnjava Veronika Ek, docent i istraživač na Odeljenju za Imunologija, genetika i patologija na Univerzitetu Upsala, koji je vodio studiju.
Većina reumatskih bolesti izazvana je zapaljenjem u telu i uglavnom pogađaju zglobove, mišiće i kosti, ali mogu biti pogođeni i vitalni organi i sudovi. Simptomi reumatske bolesti mogu uključivati umor, otok i bol u zglobovima, ukočenost i smanjenu funkciju pokreta.
Prethodne studije su otkrile vezu između reumatskih bolesti i visokog BMI (neka vrsta „korigovane“ telesne težine koja takođe uzima u obzir visinu pojedinca). Međutim, nije u potpunosti istraženo da li je ova veza posledica visokog BMI koji zapravo izaziva reumatsku bolest, a ne pacijenata koji pate od reumatske bolesti jednostavno imaju viši BMI u proseku iz drugih, nepoznatih razloga. Ovo je čest problem u epidemiološkim studijama zasnovanim na opservacionim podacima.
U novoj studiji, istraživači su pokušali da zaobiđu problem koristeći informacije sadržane u ljudskim genima. Koristeći specifične genetske varijante koje se mogu povezati sa visokim BMI, istraživači su uspeli da pokažu da muškarci i žene koji imaju genetsku predispoziciju za visok BMI takođe imaju povećan rizik od razvoja reumatske bolesti.
„Iako smo ovu vezu videli u prošlosti, teško je identifikovati uzročne veze između BMI i bolesti. Ali kada smo otkrili da su geni povezani sa visokim BMI takođe povezani sa većim rizikom od ovih reumatskih bolesti, uspeli smo da zaključimo da BMI zaista ima uticaj na rizik od razvoja reumatske bolesti“, napominje Ek.
Istraživači su koristili istu genetsku metodu, poznatu kao Mendelska randomizacija, da dalje proučavaju razlike između muškaraca i žena, kao i moguće razlike u tome kako BMI utiče na rizik kod žena u reproduktivnom dobu u poređenju sa onima koje su prošle kroz menopauzu.
„I za giht i za psorijatični artritis, koji je uobičajena bolest kod pacijenata sa psorijazom, videli smo da je visok BMI jači faktor rizika kod žena nego kod muškaraca. Takođe smo primetili da je efekat BMI na rizik od razvoja osteoartritisa bio niže kod žena u postmenopauzi u poređenju sa ženama u reproduktivnom dobu“, objašnjava Fatemeh Hadizadeh, postdoktorski saradnik na Odeljenju za imunologiju, genetiku i patologiju Univerziteta Upsala i jedan od glavnih autora studije.
Istraživači su takođe otkrili da određeno povećanje BMI nije rezultiralo jednakim povećanjem rizika od razvoja gihta kod osoba sa niskim, normalnim i visokim BMI.
„Videli smo da je povećanje BMI kod osoba normalne težine rezultiralo znatno većim relativnim povećanjem rizika od razvoja gihta nego povećanje BMI kod već gojaznih i gojaznih osoba. Stoga se čini da se rizik ne povećava toliko za osoba koja već ima prekomernu težinu. Međutim, osnovni rizik od razvoja gihta je uvek veći što je vaš BMI veći. Ovakvi nelinearni efekti su zanimljivi za proučavanje iz molekularno-biološke perspektive kako bi pokušali da razumeju osnovne mehanizme zašto se veća telesna težina povećava rizik od bolesti“, kaže Torgni Karlson, statističar na Odeljenju za imunologiju, genetiku i patologiju Univerziteta u Upsali i jedan od vodećih autora studije.