Ukupan broj dece, adolescenata i odraslih širom sveta koji žive sa gojaznošću premašio je milijardu, prema globalnoj analizi objavljenoj u The Lancet. Ovi trendovi, zajedno sa opadajućom prevalencom ljudi koji imaju manju težinu od 1990. godine, čine gojaznost najčešćim oblikom pothranjenosti u većini zemalja.
Analiza globalnih podataka procenjuje da je među svetskom decom i adolescentima stopa gojaznosti 2022. bila četiri puta veća od 1990. godine. Među odraslima, stopa gojaznosti se više nego udvostručila kod žena i skoro utrostručila kod muškaraca. Ukupno, 159 miliona dece i adolescenata i 879 miliona odraslih živelo je sa gojaznošću 2022.
Između 1990. i 2022. godine, udeo svetske dece i adolescenata koji su bili pogođeni nedovoljnom telesnom težinom opao je za oko jednu petinu kod devojčica i više od jedne trećine kod dečaka. Procenat odraslih u svetu koji su bili pogođeni nedovoljnom telesnom težinom se više nego prepolovio u istom periodu.
Gojaznost i nedovoljna težina su oba oblika pothranjenosti i štetni su po zdravlje ljudi na mnogo načina. Ova najnovija studija pruža veoma detaljnu sliku globalnih trendova u oba oblika pothranjenosti u poslednje 33 godine.
Viši autor, profesor Majid Ezzati, sa Imperijal koledža u Londonu, rekao je: „Veoma je zabrinjavajuće to što se epidemija gojaznosti koja je 1990. godine bila očigledna među odraslima u velikom delu sveta sada ogleda u deci i adolescentima školskog uzrasta. , stotine miliona još uvek su pogođene pothranjenošću, posebno u nekim od najsiromašnijih delova sveta. Za uspešno rešavanje oba oblika pothranjenosti od vitalnog je značaja da značajno poboljšamo dostupnost i pristupačnost zdrave, hranljive hrane.“
Novu studiju sprovela je saradnja za faktore rizika za NCD (NCD-RisC), u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO). Istraživači su analizirali merenja težine i visine preko 220 miliona ljudi starih pet godina ili više (63 miliona ljudi od pet do 19 godina i 158 miliona starijih od 20 godina), koji predstavljaju više od 190 zemalja. Više od 1.500 istraživača doprinelo je studiji, koja se bavila indeksom telesne mase (BMI) kako bi se razumelo kako su se gojaznost i manja težina promenili širom sveta od 1990. do 2022. godine.
Odrasli su klasifikovani kao oboleli od gojaznosti ako su imali BMI veći ili jednak 30 kg/m 2 i klasifikovani kao gojazni ako je njihov BMI bio ispod 18,5 kg/m 2 . Među decom školskog uzrasta (uzrasta od pet do devet godina) i adolescentima (starosti 10–19 godina), BMI koji se koristi za definisanje gojaznosti i pothranjenosti zavisio je od starosti i pola jer postoji značajan porast visine i težine tokom detinjstva i adolescencije.
Od 1990. do 2022. godine, globalne stope gojaznosti su se više nego učetvorostručile kod devojčica (1,7% do 6,9%) i dečaka (2,1% do 9,3%), uz povećanje zabeleženo u skoro svim zemljama. Udeo devojčica koje su bile pothranjene pao je sa 10,3% u 1990. na 8,2% u 2022. godini, a kod dečaka sa 16,7% na 10,8%. Kod devojčica je zabeležen pad stope pothranjenosti u 44 zemlje, dok je kod dečaka zabeležen pad u 80 zemalja.
Ukupan broj dece i adolescenata koji su bili pogođeni gojaznošću u 2022. godini bio je skoro 160 miliona (65 miliona devojčica i 94 miliona dečaka), u poređenju sa 31 milionom u 1990. U isto vreme, 77 miliona devojčica i 108 miliona dečaka je bilo nedovoljno telesne 2022, što je smanjeno sa 81 miliona za devojčice i 138 miliona za dečake u 1990.
Kod odraslih, stope gojaznosti su se više nego udvostručile među ženama (8,8% do 18,5%) i skoro utrostručene kod muškaraca (4,8% do 14,0%) između 1990. i 2022. Procenat odraslih koji su imali manju težinu prepolovio se između 1990. i 2022. (14,5% do 7,0% kod žena; 13,7% do 6,2% kod muškaraca).
Ukupno, procenjuje se da je skoro 880 miliona odraslih ljudi živelo sa gojaznošću 2022. (504 miliona žena i 374 miliona muškaraca), četiri i po puta više od 195 miliona zabeleženih 1990. godine (128 miliona žena i 67 miliona muškaraca). U kombinaciji sa 159 miliona dece koja žive sa gojaznošću u 2022. godini, ovo je ukupno preko milijardu ljudi pogođenih gojaznošću u 2022. Uprkos globalnom porastu populacije, 183 miliona žena i 164 miliona muškaraca je bilo pogođeno nedostatkom težine 2022. godine, 45 miliona i 48 miliona manje nego 1990. godine.
Sve u svemu, ovi trendovi su doveli do tranzicije gde je u većini zemalja veći broj ljudi pogođen gojaznošću nego nedovoljnom telesnom težinom. Godine 2022. stope gojaznosti bile su veće od stope pothranjenosti kod devojčica i dečaka u oko dve trećine svetskih zemalja (133 zemlje za devojčice i 125 zemalja za dečake).
„Ova nova studija naglašava važnost prevencije i upravljanja gojaznošću od ranog života do odraslog doba, kroz ishranu, fizičku aktivnost i adekvatnu negu, po potrebi“, rekao je dr Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO. „Povratak na pravi put za postizanje globalnih ciljeva za suzbijanje gojaznosti zahtevaće rad vlada i zajednica, podržan od strane SZO i nacionalnih agencija za javno zdravlje zasnovane na dokazima. Ono što je važno, zahteva saradnju privatnog sektora, koja mora biti odgovorni za uticaj svojih proizvoda na zdravlje.“
U svim starosnim grupama, kombinovani teret oba oblika pothranjenosti povećao se u većini zemalja između 1990. i 2022. godine, podstaknut povećanjem stope gojaznosti. Međutim, dvostruki teret neuhranjenosti je opao u mnogim zemljama južne i jugoistočne Azije, iu nekim zemljama Afrike za muškarce, gde je stopa pothranjenosti naglo opala.
Dr Guha Pradeepa, koautor studije iz Fondacije za istraživanje dijabetesa u Madrasu, upozorava da veliki globalni problemi rizikuju da pogoršaju oba oblika neuhranjenosti, rekavši: „Uticaj pitanja kao što su klimatske promene, poremećaji izazvani pandemijom COVID-19 i rat u Ukrajini rizikuje da pogorša i stopu gojaznosti i pothranjenosti, povećanjem siromaštva i cene hrane bogate hranljivim materijama. Posledice toga su nedovoljno hrane u nekim zemljama i domaćinstvima i prelazak na manje zdravu hranu u drugim. da stvorimo zdraviji svet, potrebne su nam sveobuhvatne politike za rešavanje ovih izazova.“
Porast dvostrukog tereta bio je najveći u nekim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, posebno u Polineziji i Mikroneziji, na Karibima i na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Ove zemlje sada imaju veće stope gojaznosti od mnogih industrijalizovanih zemalja sa visokim prihodima, posebno onih u Evropi.
Autori priznaju neka ograničenja u njihovoj studiji. Iako je BMI nesavršena mera obima i distribucije telesne masti, on se široko beleži u anketama zasnovanim na populaciji, čineći analize poput ovih mogućim. Neke zemlje su imale malo podataka, a tri nisu imale studije, što znači da su njihove procene nesigurnije. Postojale su i razlike u dostupnosti podataka po starosnim grupama, sa manje dostupnih podataka za osobe starosti od pet do devet godina i osobe starije od 65 godina, što je povećalo nesigurnost procena za ove starosne grupe.
