Svake godine je verovatno da će najmanje 40 miliona žena doživeti dugoročni zdravstveni problem izazvan porođajem, prema novoj studiji objavljenoj danas u The Lancet Global Health.
Deo posebne serije o zdravlju majki, studija pokazuje veliki teret postnatalnih stanja koja traju mesecima ili čak godinama nakon porođaja. To uključuje bol tokom seksualnog odnosa (dispareunija), koji pogađa više od trećine (35%) žena nakon porođaja, bol u donjem delu leđa (32%), analnu inkontinenciju (19%), urinarnu inkontinenciju (8%–31%), anksioznost ( 9%–24%), depresija (11%–17%), bol u perineumu (11%), strah od porođaja (tokofobija) (6%–15%) i sekundarna neplodnost (11%).
Autori rada pozivaju na veće prepoznavanje ovih uobičajenih problema u sistemu zdravstvene zaštite, od kojih se mnogi javljaju izvan tačke u kojoj žene obično imaju pristup postnatalnim uslugama. Efikasna nega tokom trudnoće i porođaja je takođe ključni preventivni faktor, tvrde oni, za otkrivanje rizika i sprečavanje komplikacija koje mogu dovesti do trajnih zdravstvenih problema nakon rođenja.
„Mnoga stanja posle porođaja uzrokuju značajnu patnju u svakodnevnom životu žena dugo nakon rođenja, kako emocionalno tako i fizički, a ipak su u velikoj meri nedovoljno cenjena, nedovoljno priznata i nedovoljno prijavljena“, rekla je dr Paskal Alotej, direktorka za seksualno i reproduktivno zdravlje i istraživanje pri SZO.
„Tokom svog života, i nakon majčinstva, ženama je potreban pristup nizu usluga koje pružaju zdravstveni radnici koji slušaju njihove brige i zadovoljavaju njihove potrebe — tako da ne samo da prežive porođaj, već mogu da uživaju u dobrom zdravlju i kvalitetu života.
Uprkos njihovoj rasprostranjenosti, ovi uslovi su uglavnom zanemareni u kliničkim istraživanjima, praksi i politici, primećuje se u radu. Tokom pregleda literature u poslednjih 12 godina, autori nisu identifikovali nedavne visokokvalitetne smernice koje bi podržale efikasan tretman za 40% od 32 prioritetna stanja analizirana u njihovoj studiji, i nisu našli nijednu visokokvalitetnu smernicu od niskog ili zemlja sa srednjim prihodima. Nedostaci podataka su takođe značajni: nije bilo nacionalno reprezentativnih ili globalnih studija ni za jedan od uslova identifikovanih kroz istraživanje.
Gledano u celini, specijalna serija u The Lancet-u, pod nazivom Zdravlje majke u perinatalnom periodu i kasnije, poziva na veću pažnju dugoročnog zdravlja žena i devojčica – posle i pre trudnoće.
Prema njegovom uvodnom dokumentu, potreban je holistički pristup za smanjenje smrtnosti majki, fokusirajući se ne samo na njihove neposredne biomedicinske uzroke, već i na složenu interakciju širih društvenih, ekonomskih i ekoloških uslova koji utiču na zdravlje žena. To uključuje faktore kao što su rasna i rodna nejednakost, kao i ekonomski kontekst, ishrana, sanitarni uslovi, rizici po životnu sredinu ili izloženost nasilju i sukobima.
Nedostatak pažnje na takva fundamentalna pitanja objašnjava zašto 121 od 185 zemalja nije uspela da značajno napreduje u smanjenju smrtnosti majki u poslednje dve decenije, tvrdi list.
„Zdravlje majke nije samo nešto o čemu bi trebalo da počnemo da brinemo kada se pojavi izbočina u trudnoći“, rekao je Joao Paulo Souza, direktor Centra za informacije o zdravstvenim naukama Latinske Amerike i Kariba (BIREME) za PAHO/VHO i jedan od autora prvog rada.
„Postoji mnogo faktora koji utiču na verovatnoću da će žena imati zdravu trudnoću, od okruženja oko nje do političkih i ekonomskih sistema u kojima živi, ili pristupa hranljivoj hrani i nivoa aktivnosti koju ima tokom svog života – sve njima se treba pozabaviti kako bi se poboljšalo njeno zdravlje, uz pristup visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti tokom života.“
U osnovi, serija se zalaže za snažan, multidisciplinarni zdravstveni sistem, koji ne samo da pruža visokokvalitetne porodiljske usluge sa poštovanjem, već i sprečava loše zdravlje i ublažava uticaj širih nejednakosti — uključujući specifične intervencije koje podržavaju najugroženije žene i devojčice.